Izvor: RTS, 27.Jan.2015, 21:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prevencija i korupcija problem srpskog zdravstva
Zdravstvo Srbije više nije najgore u Evropi. Prema najnovijem rangiranju 37 evropskih država u Evropskom zdravstvenom potrošačkom indeksu za 2014. godinu, zauzeli smo 33. mesto. Izveštaj objavljen danas u Briselu pokazuje da moramo više da radimo na prevenciji i smanjenju korupcije, ali i da je zdravstvo Srbije bolje ocenjeno od zdravstva, na primer, jedne zemlje iz EU – Rumunije.
Srbija je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dobila 473 poena od maksimalnih 1.000, a iza nas su rangirane Crna Gora, Rumunija i Bosna i Hercegovina.
Iako smo i dalje pri samom dnu evropske lestvice, daleko od zlatne sredine, gde su na primer Hrvatska i Slovenija, a pogotovu od vrha liste, gde su – Holandija, Švajcarska, Norveška i Finska, i mali pomak je značajan, ocenjuju naši sagovornici.
Direktor Lekarske komore Srbije Dragan Delić rekao je da to shvata kao prvi korak ka suštinskim u reformama zdravstvenog sistema.
"Za mene ovi rezultati jesu vetar u leđa, ali samo toliko", naveo je Delić.
"Ono što je činjenica – to je da i malo pomeranje kada je u pitanju zdravlje znači ohrabrenje za one koji ulažu da nam zdravlje bude bolje", rekla je predsednica Odbora Skupštine Srbije za zdravstvo Slavica Đukić Dejanović.
Profesor dr Dušan Milisavljević, narodni poslanik i član Odbora za zdravstvo, smatra da je to dodatna obaveza za sve u Ministarstvu zdravlja da se ne uljuljkaju tim uspehom nego da se nastave reforme.
Građani Srbije sada lakše dolaze do lekara primarne zdravstvene zaštite, bolje vodimo podatke o delotvornosti lečenja, a bolje je ocenjena i informisanost pacijenata.
Ipak, zdravstvo Srbije i dalje odražava sumornu svakodnevicu, poručuje vođa istraživanja Arne Bjernberg, uz preporuke da moramo da smanjimo smrtnost kod novorođenčadi, skratimo liste čekanja, pre svih one za zračnu terapiju i operacije katarakte i kuka.
Naglašava i da položaj pacijenata i dalje nije jednak, u zavisnosti od toga gde žive, i da je veliki problem srpskog zdravstva i dalje korupcija.
"Ne možemo obezbediti sredstva da imamo zračnu terapiju u roku od 21 dana, ali šta možemo: možemo rano da otkrijemo depresiju, za to nam ne trebaju sredstva", navela je Slavica Đukić Dejanović.
Delić kaže da najviše zaostajemo tamo gde je medicina skupa. "Mi lekari to možemo da kompenzujemo boljim odnosom", smatra Delić.
Pošto je Srbija ovoga puta dobila 20 bodova više nego prethodnih godina, kada je 2012. i 2013. završila sa neslavnom titulom najgoreg zdravstvenog sistema u Evropi, ministar zdravlja Zlatibor Lončar u saopštenju se zahvalio svim zaposlenima u zdravstvenom sistemu.
"Želeo bih da zahvalim svim zaposlenima u zdravstvenom sistemu Srbije, koji su doprineli da se ostvare ovakvi rezultati. Moramo još više da radimo i da zajedno s našim pacijentima dostignemo bolji nivo zdravstvene zaštite, jer je to zajednički interes", rekao je Lončar.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
