Izvor: B92, 12.Jan.2014, 13:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predizborna groznica trese EU
Brisel -- Iako evropski izbori formalno još nisu raspisani, zakulisna borba za najviše funkcije u Evropskoj uniji je uveliko u toku.
Glasači će u maju birati novi Parlament, ali će EU do kraja ove godine dobiti i potpuno novo rukovodstvo: predsednik Komisije Žose Manuel Barozo i predsednik Saveta Hereman Van Rompej najavili su da će se povući, a novi mandat neće tražiti ni visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.
I dok >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je trka za poslaničke mandate javna i transparentna, o tome ko će voditi glavne evropske institucije odlučivaće se iza zatvorenih vrata, gde će glavnu reč imati lideri zemalja članica poput nemačke kancelarke Angele Merkel, francuskog predsednika Fransoa Olanda i britanskog premijera Dejvida Kamerona.
Prema Lisabonskom sporazumu, veliki igrači iz zemalja članica će prvi put morati da uzmu u obzir i mišljenje Parlamenta, ali nemaju obavezu i da ga uvaže.
"Nemojte gajiti lažne nade", poručila je Merkel evropskim parlamentarcima, kada su oni sredinom prošle godine zatražili više uticaja na imenovanje najviših rukovodilaca EU.
S obzirom da je izborna procedura netransparentna, takva je i kampanja: kandidati za pozicije Baroza, Van Rompeja i Eštonove prinuđeni su da se diskretno bore za podršku u evropskim prestonicama, a javno isticanje kandidature snosi ozbiljan politički rizik i gotovo se smatra nepristojnim.
Za sada je jedino nemački političar Marin Ssulc, aktuelni predsednik EP, otvoreno izrazio želju da postane predsednik Komisije i za to dobio podršku socijalista, druge po veličini parlmentarne grupe.
Ta podrška mu, prema opštem mišljenju, ipak neće pomoći da se domogne Barozovog mesta, jer Merkel ne krije da ne bi volela da vidi još jednog levičara na čelu Komisije, dok lideri drugih zemalja oklevaju da ga podrže zato što smatraju da Nemačka ionako već ima previše uticaja u EU.
Mnogo ozbiljniji kandidat od Šulca je Luksemburžanin Žan-Klod Junker, umereni desničar koji je osam godina bio na čelu Evro grupe i tako stekao zavidnu reputaciju.
Sem toga mu pomaže i što dolazi iz jedne od najmanjih evropskih država, tako da se niko ne pribojava da bi mogao da poremeti osetljivu ravnotežu u trouglu Berlin-Pariz-London.
Junker, međutim, kao ni ostali kandidati o kojima se spekuliše, nije zvanično obelodanio svoju ambiciju, a to važi i za one koji pretenduju na poziciju predsednika Saveta, koju trenutno zauzima Van Rompej.
Među onima koji, prema pisanju evropske štampe, imaju ozbiljne šanse nalaze se evropski komesar za zajedničko tržiste Mišel Barnije, irska premijerka Enda Keni, šef evropskih liberala Gij Verhofštat i komesarka za pravosuđe Vivijen Reding.
Kada je reč o pretendentima za mesto Ketrin Ešton, gužva je nešto manja, jer se ova pozicija smatra nezahvalnom: velike članice nikako ne žele da na čelu evropske diplomatije vide nekoga ko bi im diktirao spoljnu politiku, već osobu bez prevelike političke težine koja će diskretno zastupati njihove interese.
Za sada se kao glavni kandidati za ovu funkciju pominju aktuelni šefovi diplomatija Slovačke Miroslav Lajčak, Švedske Karl Bilt i Poljske Radoslav Sikorski. Prva dvojica su u više navrata bila angažovana na Balkanu, što bi trebalo da im olakša posredovanje u dijalogu Beograda i Prištine, dok Sikorski navodno može da računa na podršku Nemačke i SAD.
Sikorski se, međutim pominje i kao kandidat za novog generalnog sekretara NATO, koje će takođe biti upražnjeno nakon što Anders Fog Rasmusen ove jeseni odstupi sa funkcije.
Za sada je, međutim, najozbiljniji kandidat za to mesto Italijan Franko Fratini, iskusni političar koji je ujedno i savetnik vlade Srbije za procese evropskih integracija.
Svi nabrojani kandidati imaju prednosti i mane koje će šfovi država i vlada odmeravati prilikom odlučivanja, ali će za konačnu odluku biti možda najvažnija njihova procena kako se kandidati uklapaju u njihove nacionalne interese.
Iako se svi slažu da bi izborni proces za najviše evropske rukovodioce ubuduće trebalo da bude transparentniji i podložniji demokratskoj kontroli, zasad gotovo niko stvarno ne želi da ih postavlja EP, ili da se biraju na direktnim izborima.
Ukoliko bi to bi se takav sistem uveo, ankete pokazuju da bi najveće šanse na direktnim izborima imali ekstremni desničari i evroskeptici poput Marine Le Pen ili Gerta Vildersa a to bi gotovo sigurno značilo i kraj sna o ujedinjenoj Evropi.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
Predizborna groznica trese EU
Izvor: Radio 021, 12.Jan.2014
Iako evropski izbori formalno još nisu raspisani, zakulisna borba za najviše funkcije u Evropskoj uniji je uveliko u toku.
