Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Sep.2016, 16:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pred Srbijom još dosta zadataka

Na putu ka Evropskoj uniji, našu zemlju, ali i ceo region zapadnog Balkana, čeka mnogo posla: od pregovora preko usaglašavanja propisa, pa do njihove implementacije. Naša zemlja je odmakla u tom procesu, ali je i pred Srbijom još dosta zadataka koje treba da izvši.

Prva poglavlja koja je naša zemlja otvorila u pregovorima sa u EU, odnose se, između ostalog, na pravosuđe i njegovu efikasnost. Eksperti >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << smatraju da ovaj uslov, odnosno pravo na suđenje u razumnom roku, jako teško postižemo, za šta ima više razloga, ali postoje i rešenja.

"Krivični zakonik predstavlja, pored Ustava, najkonstantniji zakon u svakoj zemlji, mi ga menjamo svaki dan. Drugo, da se malo sudije, a naročito tužioci edukuju. Ne verujem ja da oni ne znaju baš toliko da primenjuju krivični zakonik i treće da se pozabave malo time kakva su krivična dela i koje propise treba primenjivati i poštovati", rekao je Bora Čejović, predsednik Udruženja za krivično pravo i kriminologiju Srbije.

Posla će biti i kad je reč o ekonomiji. Predstoji usaglašavanje zakonodavstva pre svega u vezi sa investicijama, funkcionisanjem finansijskih tržišta i propisa koji se bave bankarskim sistemom. I tu nije kraj.

"Da se donesu odgovorajući zakoni u domenu fiskalne politike, da se pojačaju, kako bi se naplata poreza ubrzala i do kraja provela kako treba. U tom kontekstu vidim potrebu za donošenjem jednog zakona o poreklu imovine koji će u velikoj meri podstaći razvoj mnogih procesa i dovesti do kraja na čistinu sve ono što se smatra neregularnim", naglasio je Kostadin Pušara, profesor na Univerzitetu UN za mir i razvoj.

Slični poslovi su aktuelni i u regionu. Bosna i Hercegovina je dobila zeleno svetlo za status kandidata iako su reforme u toku, ozbiljni poslovi predstoje i toj zemlji. Ono što je na neki način specifičnost BiH jeste njeno unutrašnje uređenje, ali eksperti smatraju da to ne bi trebalo da predstavlja problem.

"Ono što malo složeno je kad posmatramo federaciju, imate deset kantona, pa postoje mnoge oblasti gde su kantoni, imaju da kažem tu svoju izvornu nadležnost za mnoge oblasti kao što je pitanje obrazovanja, onda je to možda nešto što je pitanje složenosti, ali ne kaže se pristupanjem EU da morate da uništite svoj nacionalni identitet, da ćete morati svoje ustavno uređenje da menjate i tako dalje. Ako se bude posmatralo s pravne strane kakav je status entiteta, onda to ne bi trebalo da bude probelma, ako je to namera svih u BiH", rekla je Zorica Drljača, advokat iz Banja Luke.

Kad je reč o Crnoj Gori, ova zemlja je prva poglavlja otvorila nekoliko godina pre nas, tako da je i zvanično usklađivanje propisa te zemlje sa evropskim uveliko u toku.

"Posebno želim naglasiti da je izvšeno usklađivanje krivičnog zakonika CG sa krivič nim zakonodavstvom EU i takođe zakonik o krivičnom postuopku CG, radi se o modernim zakonicima koji su pouzdan osnov za dalje procese reforme u CG", istakao je Branko Vučković, sudija Osnovnog suda u Kotoru.

Iako su zemlje zapadnog Balkana u različitim fazama usklađivanja propisa sa evropskim, završetak ovog procesa za bilo koju od njih ne znači da je ceo posao gotov. Nakon toga sledi primena usklađenje regulative, bez čega ceo proces usaglašavanja propisa ne bi ni imao smisla.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...