Izvor: Politika, 12.Dec.2011, 00:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Politika prema Kosovu između dva straha

Uoči izbora samo najveće parlamentarne stranke, ako se dogovore, mogu da promene politiku prema KiM

Do novog izjašnjavanja EU o kandidaturi Srbije ostalo je manje od tri meseca, do novih izbora nešto malo više, ali je pitanje da li bi, i da je Srbiji na raspolaganju duži period, to bilo pravo vreme za formulisanje neke nove politike prema Kosovu i Metohiji.

Početkom novembra predsednik Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Boris Tadić je odbacio predlog rešenja koji je predstavio Pokret „Preokret“ (LDP i SPO), tvrdeći da se „suštinski ne slaže s politikom odustajanja od državnih i nacionalnih interesa“.

A „politički nemoralnim“ je nazvao poziv DSS-a, koji traži zamrzavanje kosovskog problema, odnosno „zamrzavanje priznavanja kosovske državnosti“, kako je precizirao njihov lider Vojislav Koštunica.

Kada mu je ambasador jedne od najuticajnijih zemalja EU, dan uoči izjašnjavanja o kandidaturi Srbije, tražio da se odrekne Rezolucije 1244 SB UN, Tadić nije imao dilemu da na to ne treba da pristane.

Od značajnih parlamentarnih stranaka, u vezi s politikom prema KiM, jedino bi još važno bilo stanovište SNS-a, koji, međutim, ne ide dalje od programskog stava da se rešenje za Kosovo može pronaći samo kroz bolne obostrane ustupke.

Kako onda može da izgleda politika prema KiM i može li da se vodi u zadatim okvirima?

Istoričar Čedomir Antić ne veruje da se promena isplati strankama uoči izbora, jer se one bore za glasove birača, a ne za mesto u istoriji ili mišljenje i interese nekih Srba koji će živeti za 50 ili 100 godina.

Antić smatra da se zvanična Srbija nije na pravi način borila za svoj narod niti ozbiljno pokušala da ga pridobije, a zatim i velike sile, za „istorijski sporazum“ Srbije s kosovskim Albancima i novo razgraničenje, kao i da se ova kriza ne odnosi na status KiM ili proces uključivanja Srbije u EU, nego predstavlja nastojanje da sever Kosova bude integrisan u albansku državu na KiM.

Na pitanje da li je moguće formulisati neku novu politiku pre izbora, Antić podseća da samo sporazum najvećih parlamentarnih stranaka može da promeni državnu politiku. „Za radikalnu promenu (pošto je osnovna politika definisana 2001. i 2004. menjana nezvanično i istiha) potreban je sporazum koji bi promenio ovo pristajanje na punu nezavisnost i ranije insistiranje na formalnostima. Takva promena je moguća samo ako Srbija dođe u toliku opasnost da vlast postane odgovorna i hrabra u meri u kojoj je to Vlada Republike Srpske“, zaključuje Antić.

Predsednica Spoljnopolitičkog odbora Ministarstva spoljnih poslova Sonja Liht ne veruje da se mogu očekivati novi predlozi, „nego pre jedan novi pristup koji će, pre svega, podstaći primenu dogovorenog tokom dijaloga“.

U tom procesu Lihtova očekuje više fleksibilnosti i spremnosti za konstruktivni kompromis. „Naravno, to je sve moguće pod uslovom da se i posrednici u dijalogu ponašaju podjednako odgovorno prema obema stranama i da obe strane ne samo poštuju dogovoreno veći da se uzdrže od izjava koje dovode u pitanje ishode, a u cilju dobijanja političkih poena od sopstvene javnosti“.

Pošto novi pristup vidi kao proces koji će trajati i koji „ne sme da se prelama preko kolena“, Lihtova smatra da će se nešto od toga događati pre, a nešto posle izbora, ali da je veoma važno da u njega „na razne načine budu uključeni i Srbi s Kosova, kako oni sa severa tako i oni južno od Ibra“.

Među retkima koji veruju da će državni vrh izaći s predlozima za rešenje krize na Kosovu je direktor Centra za novu politiku Vladimir Todorić, koji čak vrlo izvesnim smatra da će Beograd izaći s predlogom kako je moguće izmeniti Ahtisarijev plan jer se „mora imati u vidu danijemogućeićiupravcupotpunognegiranjaAhtisarijevogplanakaoicrtanjanovihgranica, ali se možegovoritioprisustvuinstitucijaSrbijenaseveruKosova, institucionalnogpovezivanjasvihsrpskihopštinaipostojanjutzvmekegranice“.

Todorić kaže da će se predlog baviti razvijanjem već iznesene četiri tačke o kojima je Srbija spremna da razgovara, a to su: optimalni status severa Kosova, zaštita postojećih garancija za srpske opštine južno od Ibra, status crkava i manastira i zaštita imovine Republike Srbije na Kosovu.

Uz uverenje da „tehnički“ dijalog nije forma za rešavanje ovakvih političkih pitanja, Todorić naglašava da se mora pronaći način na koji je najbolje predstaviti „takvu novu, tj barem zvanično novu, ideju“. On preporučuje da Beograd mora da zastupa stav da se može razgovarati o svim političkim pitanjima, ali samo kroz politički dijalog.

Podsetimo, šef švedske diplomatije Karl Bilt je nedavno izneo predlog da se nezavisno od dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, pokrenu razgovori o severu Kosova koji bi bili vođeni između EU i Kosova.

Povodom termina koji određuju izbori, Todorić pravi razliku između trenutka kada bi se eventualno mogla zvanično formulisati ovakva strategija i vremena kada bi ovaj dijalog mogao da počne.

„Sigurno je da tehnička vlada ili slaba vlada nije u idealnoj poziciji da započne takav proces ali je takođe pitanje da li ćemo uopšte imati priliku da biramo“, zaključuje Todorić.

U svakom slučaju, dve najveće parlamentarne stranke, jedna u vlasti, a druga u opoziciji, imaće priliku da presude da li je pametnije da građani na skorim izborima odluče da li Srbija treba da ima novu politiku prema Kosovu ili da oni sami reskiraju svoj izborni rezultat iznošenjem vlastitog stava. Pod uslovom da ga imaju.

Biljana Mitrinović

objavljeno: 12.12.2011.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije

Nastavak na Politika...