Izvor: NoviMagazin.rs, 02.Jan.2020, 14:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Picula: Makronova blokada neplanirano vratila fokus EU na Zapadni Balkan
Izvestilac Evropskog parlamenta za preporuke o Zapadnom Balkanu Tonino Picula rekao da je francuski predsednik Emanuel Makron "napravio grešku" blokiranjem pristupnih pregovora Tirane i Skoplja, ali da je ujedno i "postigao neplanirano", a to je da vrati fokus EU na pitanje proširenja, prenosi danas Dojče vele.
Picula u razgovoru za Dojče vele ukazuje na činjenicu da su od trenutka "francuske blokade", odnosno uslovljavanja pristupnih pregovora Severne Makedonije i Albanije >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << reformom procesa pristupanja, sve najznačajnije EU institucije, kao i najviši zvaničnici Unije, podržali evropsku perspektivu Zapadnog Balkana.
"Upravo je evropska perspektiva Zapadnog Balkana, odnosno politika proširenja EU, snažan alat za stabilizaciju tog regiona koji je u proteklih tridesetak godina preživeo čak pet ratova", rekao je Picula.
Pored nove predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, novog šefa diplomatije EU Žozepa Borela i komesara za proširenje Olivera Varhejija, koji su se već na početku svojih mandata jasno založili za nastavak evrointegracionog procesa zemalja-regiona Zapadnog Balkana, Tonino Picula navodi i značajnu podršku zemalja-članica EU.
Picula je rekao da su i velike članice Unije kao Nemačka i Italija, ali i manje, kao što je Austrija, svesne važnosti politike proširenja.
"To su sve zemlje koje su veliki politički, ekonomski i simbolički kapital uložile u proširenje. Verujem da unutrašnjepolitičke kalkulacije francuskog predsednika Makrona neće ođednom promeniti njihov fokus", rekao je Picula za Dojče vele.
On je izrazio očekivanje da će 2020. godina i samit EU - Zapadni Balkan u Zagrebu doneti povratak kredibiliteta i zamaha politike proširenja.
"Nadam se da će samit u Zagrebu u maju biti ta velika prilika da Evropska unija ojača svoje garancije prema Zapadnom Balkanu i da će bolja atmosfera biti dodatni zamah politici proširenja", rekao je Tonino Picula za Dojče vele (DW).
Evropski parlament je u okviru diskusije o promeni metodologije procesa pristupanja Uniji, a uoči samita EU-Zapadni Balkan u Zagrebu, izabrao Piculu, poslanika EP iz redova hrvatskih socijaldemokrata, za izvestioca za preporuke o Zapadnom Balkanu, podseća Dojče Vele.
U Briselu se navodi da je uloga Picule konkretizovanje stava i jačanje uloga Evropskog parlamenta u debati o politici proširenja EU u koju su se poslednjih meseci intenzivno uključile zemlje-članice, ali i Evropska komisija i Savet EU.
Picula je rekao da radi na setu preporuka za samit u Zagrebu u maju 2020. koji će sadržati objektivni pregled evolucije i rezultata metodologije trenutnog sistema pregovaranja. Kako je dodao, on će u dokumentu integrisati i nove predloge koji bi trebalo da doprinesu novom zamahu sada usporene politike proširenja EU.
U pripremi predloga on će razgovarati sa većim brojem predstavnika različitih institucija, organizacija i političkih opcija, kako sa kritičarima, tako i sa onima koji podržavaju politiku pristupanja.
Kako navodi Dojče Vele istovremeno, iz Brisela pozivaju sve aktere da zadrže fokus na Zapadnom Balkanu i posvećenije rade na pripremama zagrebačkog samita koji se smatra "ključnim" za davanje odgovora na sva problematična pitanja u okviru politike proširenja.
Picula je rekao da se ne sme zaustaviti proces evrointegracija zemalja regiona dok se usaglašava reforma politike proširenja, odnosno da ne treba menjati pravila tokom igre.
"Najvažnije je reći da se započeti procesi pregovaranja o pristupanju sa zemljama-kandidatima za članstvo u EU nastavljaju po istim pravilima prema kojima su i otvoreni. Reč je o Srbiji i Crnoj Gori", rekao je Picula.
Picula koji je istovremeno izvestilac EP za Crnu Goru, rekao je da očekuje da se toj zemlji, kao lideru procesa pristupanja, "prizna sve postignuto" i da Podgorica uspe da zatvori pregovore tokom njegovog mandata.
On je ponovio da smatra da su Severna Makedonija i Albanija zaslužile otvaranje pregovora i da je pitanje verodostojnosti Evropske unije da im omogući otvaranje pregovora pod onim uslovima pod kojima su proces započele.
