Izvor: Politika, 28.Avg.2015, 09:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pazi šta želiš...
Zvanična izjava portparola EU o ćirilici je remek-delo zavaravanja i zataškavanja. Najpre je rekao da nije nadležan za to pitanje, a posle da je „Evropski komitet ubeđen da će Hrvatska ispuniti nacionalne i internacionalne obaveze”. E, onda je u redu...
Odbijam da se priključim bilo kom klubu koji bi me želeo za člana.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Gručo Marks
Političari u Srbiji napokon su spremni za Evropu. Vode Srbiju ka Evropskoj uniji iz pravih razloga. Bez sumnje, proces pristupanja će Srbiju napraviti boljim mestom za život običnog građanina.
Kriterijumi iz Kopenhagena definišu da li je zemlja ispunila uslove za priključenje EU. „Članstvo podrazumeva da je zemlja kandidat dostigla stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, poštovanje ljudskih prava, zaštitu manjina, funkcionalnu tržišnu ekonomiju, kao i da zemlja ima kapacitet da izađe na kraj sa silama tržišta i konkurencije u okviru Evropske unije.”
Zar ne želimo sve ovo?
Kao što smo videli u slučaju novih članica u poslednjih 15 godina, ova pravila se strože primenjuju tokom pristupnog procesa nego kad zemlja uđe u EU.
Bugarskoj je dozvoljeno da se priključi sa zapanjujućom, endemskom korupcijom i bez pomisli na gej paradu. Hrvatska je ohrabrivana da obeća povratak izbeglicama, da bi posle sve bilo zaboravljeno. Nakon pristupanja, Evropa retko šta zamera svojim članicama, sem što traži da ostanu verni ključnim ekonomskim kriterijumima. Na primer, zvanična izjava portparola EU o ćirilici je remek-delo zavaravanja i zataškavanja. Najpre je rekao da nije nadležan za to pitanje, a posle da je „Evropski komitet ubeđen da će Hrvatska ispuniti nacionalne i internacionalne obaveze”. E, onda je u redu...
Ovo su moji principi, ali ako vam se ne sviđaju... imam ih ja još, nisu mi to jedini.
Gručo Marks
Uglavnom, činovnici u Berlemonu u svojim „armani” odelima nastavljaju po starom (prosečno zarađuju 78.503 evra godišnje).
Nema sumnje da je put za zemlju kao što je Srbija dugačak, ali je potencijalno dobar. U Britaniji za list „Ekonomist”, koji je sada u kineskom vlasništvu, kažu da je u pravu oko malih stvari, ali da je pogrešio kod svakog većeg političkog pitanja u poslednjih pedeset godina.
I EU ima sličnu prošlost. Ona leluja od jedne političke katastrofe do druge.
Francuska i Nemačka iz svojih razloga prešle su put od ekonomskog partnerstva do evropskog federalizma. Tako je u Briselu stvorena mamutska administracija koju građani sve više preziru. Rast nacionalističkih partija u Velikoj Britaniji, Mađarskoj, Švedskoj, Francuskoj i Nemačkoj, a i na drugim mestima, direktan je rezultat tvrdoglavosti i odsustva vizije među političarima u Briselu. Posle orgije proširenja iz 2004. i 2007. godine, EU je postepeno otuđila narode koje je trebalo da predstavlja.
Dobar primer je način na koji se tretira Turska. Pristupanje Turske EU zaustavljeno je 2004. godine, jer Turska nije dovoljno radila na demokratskom upravljanju i ekonomskim reformama, kao i zbog pritiska nekih država članica da se Turskoj ne dozvoli pristup EU, naročito Francuske. Ovo je ubedilo Ankaru da neće biti prihvaćena u uniji, i Turska je postala umorna od titranja EU i njenim arogantnim predstavnicima. Evropski političari su beskrajno pričali o tome šta Turska treba da uradi da bi bila „dovoljno dobra” za članstvo u EU, umesto da pohvale Tursku za ono što je već urađeno. Istovremeno, širenje EU prema Istoku i podrška Zapada prodemokratskom pokretu u Ukrajini, sa početkom „narandžaste revolucije” 2004, označilo je početak još jedne političke tragedije za EU. Vladimir Putin više nego jednom iskoristio je konferenciju bezbednosti u Minhenu da bi NATO-u i EU naglasio crvene granice Rusije. Niko u Briselu (ili u Vašingtonu) to nije slušao.
Evropska unija je nastavila svoj „drang nach Osten”. U maju 2008. počeo je program za podsticanje prosperiteta u zemljama kao što je Ukrajina i najavljeno je njihovo integrisanje u ekonomski sistem EU. Potpuno očekivano, ruski lideri ovaj plan doživeli su kao neprijateljski. Sergej Lavrov optužio je EU za pokušaj stvaranja „sfere uticaja” u istočnoj Evropi.
I povorka velikih zabluda se nastavlja...
Politika predstavlja umetnost traženja nevolje, koju pronalazi svuda; onda joj daje lošu dijagnozu i primenjuje pogrešne lekove.
Gručo Marks
Nemačkoj je potrebna EU da bi štitila svoje trgovinske interese, a samo usputno strahuje i od političkog raspada Evrope. Ali kao kreditor poslednje šanse, Nemačka insistira na kontroli budžeta, a onda i života manje imućnih Evropljana. Nalik je bezdušnom bankaru. Naravno, manje imućni osećaju resantiman i pribojavaju se da će biti sledeći na redu.
Grčka je tretirana s posebnim divljaštvom. Grci jesu postupili neodgovorno, ali to važi i za sve ostale članice EU, uključujući i Nemačku koja je stvorila ekonomsku mašinu toliko veliku da nije mogla ni da počne da konzumira sve što je proizvela. Nova nemačka samouverenost preti da uništi trideset godina nemačke diplomatije.
Često posećujem Nemačku i uvek sam iznenađen do koje mere Nemci ne uviđaju da ih mnogi Evropljani vide kao arogantne siledžije. I ne pomaže kad frankfurtski aerodrom može budzašto da kupi 14 grčkih aerodroma... a bogati Nemci i inače su viđeni da profitiraju od grčke nesreće. Nemačka je upravo prijavila rekordnu trgovinsku dobit, što je veća pretnja evru od Grčke. Da se zakoni EU dolično sprovode, Nemačka bi platila kaznu za ugrožavanje stabilnosti evrozone i to pet godina zaredom, ali to se neće desiti.
Tajna života je poštenje i iskrenost, ako to uspeš da lažiraš, onda si uspeo.
Gručo Marks
U ovakvom okruženju, suverenost postaje utočište. Zanimljivo je pratiti kako Mađarska ignoriše EU, dok Budimpešta rekonstruiše svoj politički sistem da bude autoritarniji i diže ogradu da se zaštiti od migranata. Autoritarnost i nacionalizam stari su lek za sve, jer niko neće da bude sledeća Grčka.
Dakle, treba li Srbija da pristupi Evropi? Dajte da vidimo gde će Evropa za sedam ili osam godina biti, pa neka onda Srbi odluče. Niko normalan ne ulazi u autobus ako ni vozač ne vidi kuda vozi. „Vozi, Miško!”
I naposletku: protraćio sam vreme studirajući Karla, a trebalo je Gruča.
Bivši pomoćnik generalnog sekretara UN
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
