Izvor: Kurir, 02.Maj.2010, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PAPANDREU: POSTIGNUT DOGOVOR SA EU I MMF
ATINA - Grčki premijer Jorgos Papandreu izjavio je u Atini da je postignut dogovor o finansijskoj pomoći sa Evropskom unijom (EU) i Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i pozvao svoje sugrađane na "veliku žrtvu", kako bi se izbegla katastrofa u zemlji.
ATINA - Grčki premijer Jorgos Papandreu izjavio je u Atini da je postignut dogovor o finansijskoj pomoći sa Evropskom unijom (EU) i Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i pozvao svoje sugrađane na "veliku žrtvu", >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << kako bi se izbegla katastrofa u zemlji.
Papandreu je na vanrednom sastanku Vlade najavio plan oštre štednje do 2012. godine, kao deo dogovorenog zajma od oko 120 milijardi evra, što je "bez presedenata u praksi".
U Briselu danas posle podne biće održan sastanak ministara finansija zemlja zone evra. Ministri treba da odobre finansijsku pomoć Grčkoj.
Grčka Vlada već sprovodi plan štednje od 4,8 milijardi evra, kojim su smanjene plate u javnom sektoru, zamrznute penzije i povećani porezi.
Grčki sindikati najavili su za sredu generalni štrajk zbog novog plana štednje.
Pregovori EU, MMF-a, Evropske centralne banke i Grčke počeli su 21. aprila.
U Evropi nestrpljivo očekivani i konačno postignuti dogovor zemalja zone evra i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o finansijskoj podršci Grčkoj imaće povoljan učinak i za ekonomsku stabilizaciju Balkana, pre svega Bugarske i Srbije.
To proizilazi iz mišljenja analitičara i medija u Evropskoj uniji, koji smatraju da će time biti odagnane nedoumice o daljem delovanju filijala grčkih banaka u regionu.
U Evropskoj komisiji u Briselu je prenesena ocena da predviđena kreditna podrška 16 zemalja članica evrozone, uz delimičnu potporu i MMF-a, Atini treba da znači da neće biti oklevanja u matičnim grčkim bankama kad su u pitanju poslovanje i dalje odobravanje kredita poslovnim partnerima na zapadnom Balkanu.
Važno je, kako smatraju svi evropski zvaničnici i analitičari, što će dalji napadi na Grčku i celu zonu evra biti onemogućeni trogodišnjim mehanizmom potpore između 100 i 120 milijardi evra kredita vladi u Atini, uz obavezu da sprovede drastične mere budžetske štednje, kresanja javne potrošnje i strukturne promene za postavljanje grčke privrede na zdrave osnove.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel su juče, što je izgleda bilo presudno, postigli čvrst dogovor da se Grčkoj odobri podrška.
Hitno je da već prvi deo kredita od oko 45 milijardi evra za ovu godinu bude odobren pre nego što 19. maja Atini dospeju za otplatu rate međunarodnih kredita od desetak milijardi evra.
To bi trebalo da zaustavi rušenje finansija nekih drugih zemalja evra, pre svega Portugalije, Irske i Španije.
Sad su se i glavne svetske, a to su američke agencije za procenu kreditne sposobnosti našle na udaru optužbi u Evropi da su prenaglile u lošim ocenama Grčke, Portugalije i Španije i time išle na ruku međunarodnim špekulantima, a što nije bio slučaj kad su procenjivale stanje velikih američkih banaka koje su izazvale svetsku finansijsku krizu.
Mehanizmi nadzora u zoni evra
Evropski komesar za unutrašnje tržište i usluge Mišel Barnije je predložio da se osnuje nezavisna evropska rejting agencija, a kancelarka Merkel priprema inicijativu za stvaranje mehanizma nadzora u zoni evra s ciljem da se zauzda špekulacija i uspostavi uvid u sadržinu "finansijskih proizvoda".
Austrijanci protiv pomoći Grčkoj
Istraživanje Instituta "Galup" pokazuje da se većina Austrijanca izjašnjava protiv mera za spasavanje budžeta Grčke.
Na pitanje da li Austrija treba Grčkoj sa milionskim kreditima pomoći da izađe iz krize da bi spasla evro, čak 58 odsto je odgovorilo sa "ne". Svega 29 odsto Austrijanaca je za pomoć Grcima.
Posebno velika odbojnost prema pomoći Grčkoj zapažena je među ženama, i to sa čak 62 odsto, i mladih ispod 30 godina (65 odsto), dok podršku merama pruža najviše samostalno zaposlenih i rukovodioci (45 odsto za i 42 odsto protiv).
Kušner: Ne podleći evropesimizmu
Šef francuske diplomatije Bernar Kušner ocenio je da plan pomoći Grčkoj "ne može da garantuje mnogo toga" kada je u pitanju rizik prelaska finansijske krize na druge zemlje i uputio apel da se ne "podlegne evropesimizmu".
- Niko ništa ne može da garantuje, posebno ne u situaciji kada su tržišta stalno aktivna. Evropa će funkcionisati i ne treba da se bavimo evropesimizmom... - rekao je Kušner.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
