Izvor: Deutsche Welle, 07.Dec.2018, 14:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasne frustracije
„Mešavina političke blokade i patriotske euforije je opasna stvar. Brisel mora obe strane brzo da dovede za pregovarački sto, a države-članice EU da održe reč i sprovedu viznu liberalizaciju za građane Kosova.“
Ne jenjavaju napetosti između Srbije i Kosova zbog najave Prištine da će formirati sopstvenu vojsku. Premijerku Srbije Anu Brnabić >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << pojedini strani, pa i nemački mediji, navodno su, kako je rekla, pogrešno citirali, odnosno „izvukli iz konteksta“. Jer, kako je istakla u svom obraćanju novinarima „deset puta sam pozvala na priču o školama i obrazovanju, a ne o vojsci i puškama“.
„Rekla sam da se nadam da Srbija nikada u budućnosti neće morati da upotrebi svoju vojsku, dosta smo ratovali“, objasnila je Brnabić svoju ocenu da je „na stolu i vojna opcija“.
O tome danas piše i švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung.
„Reč je o srpskoj armiji i njenoj mogućoj intervenciji na Kosovu, zemlji koja je nezavisna od 2008. godine“, piše švajcarski list i naglašava da premijerka Srbije „ne isključuje vojnu intervenciju ukoliko Priština 14. decembra zaista osnuje armiju i na taj način ’očisti’ od Srba nekadašnju pokrajinu“.
„No, do intervencije srpske armije neće doći. Ono što slušamo samo su pretnje. Ipak, to ne bi trebalo nikog da umiri. Poslednjih meseci povećale su se konfrontacije između Srbije i Kosova, a sada su dostigle kritičnu tačku. I tu nisu krivi samo nepomirljivi susedi. Bez nonšalantnosti Brisela i velikih država EU, nikada ne bi došlo do ovako kritične situacije“, ocenjuje „Noje cirher cajtung“.
List podseća da je ovo leto počelo obećavajuće. „Izgledalo je kao da je došlo do zaokreta ka normalizaciji između Beograda i Prištine. Govorilo se i o razmeni teritorija, čime bi se postigao sporazum o granici i time možda došlo do toga da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Ideje su doduše bile u povoju, a reakcije oprečne. Berlin je reagovao odbijanjem, dok su Pariz i Beč bili za. Vašington je hteo da dâ prostora pregovorima.“
Ljuti na Brisel, koliko i na Beograd
„I umesto da su Brisel i druge zemlje napravili plan kojim bi tekli pregovori, dogodilo se – ništa. Još pre početka ozbiljnih pregovora, izgleda da je ideja umrla. S jeseni se pak vratila oprobana mustra. Kosovo nije primljeno u Interpol, a Srbija likuje i slavi to kao svoju pobedu. To je zapravo kratkovido, jer bi partnerstvo s Kosovom imalo svoje prednosti u regionalnoj borbi protiv kriminala. Kao protivmeru, Priština uvodi carine na proizvode iz Srbije u visini od 100 odsto – što je jasno u suprotnosti da sporazumom Cefta.“
„Priština pak sada iz fioke izvlači planove o osnivanju vojske. (...) To se događa bez konsultacija s Nato. Projekat je takođe protivan kosovskom ustavu, s obzirom na to da bi trebalo da se sprovede bez saglasnosti srpske manjine. Izgleda čak da brza reakcija generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, na Kosovu ni na koga nije ostavila utisak. Isto tako su se oglušili i o protest EU po pitanju carina.“
„Kosovari su, čini se, skoro isto tako ljuti na Brisel, kao što su ljuti na Beograd. To doduše ima svoje razloge, jer građanima Kosova nije odobrena vizna liberalizacija. Iako je EU u julu jasno potvrdila da su ispunjeni svi uslovi, na tom polju ništa se nije pokrenulo, jer pojedine zemlje blokiraju liberalizaciju iz svoji unutrašnjepolitičkih razloga.“
„Mešavina političke blokade i patriotske euforije je opasna stvar. Ne bi bilo prvi put da zbog takve frustracije na Kosovu izbije nasilje. Brisel zato mora obe strane brzo da dovede za pregovarački sto. A države-članice EU morale bi da održe reč i sprovedu viznu liberalizaciju za građane Kosova“, zaključuje švajcarski dnevnik „Noje cirher cajtung“.
Priredio Svetozar Savić
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
.jpg)
