Izvor: Danas, 12.Sep.2014, 21:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Održavanje Prajda bio bi pozitivan signal EU
Beograd - Iz razgovora sa predstavnicima srpske vlade, stekao sam utisak da su Vlada, a pre svega ministar unutrašnjih poslova, voljni da se Parada ponosa održi. Istovremeno, istakli su da postoje određeni bezbednosni rizici, pogotovo za učesnike skupa.
Svi u glavi imaju slike iz 2010, kada je tokom Prajda povređeno više od 140 policajaca. Tako da više nisam siguran da li će se šetnja održati. Mi smo pokušali >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << da sagovornicima iz srpske vlasti objasnimo da bi za Srbiju bilo dobro da se Parada održi, odnosno da se stvori prostor za mirno okupljanje. Država mora da pokaže da je u stanju da zaštiti učesnike i da ispuni njihovo pravo na okupljanje, kaže za Danas poverenik Vlade Nemačke za ljudska prava Kristof Štreser. Iz našeg iskustva smo, dodaje on, naučili da uvek postoji mogućnost napada i akcija protiv policajaca.
- Međutim, pravo na okupljanje je osnovno ljudsko pravo i nalazi se i u Ustavu Srbije. Ne možemo da zahtevamo, ali možemo da zamolimo nadležne organe da učine sve kako bi se ovogodišnja Parada održala. Ako bismo u Nemačkoj diskutovali o tome da li treba da se održi, a nadležni organi kažu da ne mogu da zaštite učesnike, onda bi to bio izgovor da oni u stvari ne žele da se Prajd desi", ističe Štreser, koji je u Beograd došao kako bi učestvovao na međunarodnoj konferenciji "Budućnost pripada nama: LGBT prava na putu ka pristupanja EU".
On je ranije, na konferenciji za novinare, rekao da bi održavanjem Prajda Srbija poslala "jak i pozitivan signal Evropskoj uniji". "Ne znam kakve bi posledice imalo neodržavanje Prajda na dosadašnji tok procesa evropskih integracija, ali ako bi Parada bila održana, to bi za EU bio jasan signal da je Srbija spremna da garantuje ljudska prava o kojima se pregovara u poglavljima 23 i 24, ali i poštovanje svojih zakona i Ustava", istakao je Štreser.
- Slika koja je otišla iz Srbije 2010. godine, kada je tokom Parade
bilo nasilja na ulicama, nije dobra slika, to nije dobro za imidž jedne zemlje i za Srbiju je bolje da ga što pre promeni, naveo je nemački zvaničnik. Štreser, koji se već sastao s ministrima Nebojšom Stefanovićem i Ivicom Dačićem i ministarkama Jadrankom Joksimović i Kori Udovički, najavio je da će razgovori s predstavnicima vlade u vezi s Prajdom biti nastavljeni. Kako je naglasio, prava LGBT osoba su ljudska prava, jer su svi ljudi rođeni jednaki.
Članica Evropskog parlamenta iz redova nemačkih Zelenih, Teri Rajntke, istakla je da bi održavanje Parade bilo dobro za Srbiju i u interesu njenih građana.
- Ovde nije samo reč o Evropi, ovde je u pitanju poštovanje vašeg Ustava i zakona, pravo na slobodu okupljanja je jedno od osnovnih prava, to je u interesu građana Srbije, ukazala je ona.
Jovanka Todorović iz Labrisa - organizacije za lezbejska ljudska prava, ocenila je da nije dobro što se Prajd postavlja kao uslov za pristupanje EU.
- To nije dobro, to stvara gorak ukus u ustima, to podstiče na nasilje protiv LGBT osoba i zato to ne treba stavljati u isti koš. Uostalom, to je samo
mali segment ljudskih prava koja su u okviru poglavlja 23 i 24", objasnila je ona. Prema njenim rečima, ovogodišnje održavanje Parade zavisi isključivo od političke volje. "Ako policija može da obezbedi utakmicu Partizan - Crvena zvezda ili Srbija - Hrvatska, onda može da obezbedi i jedne mirne demonstracije, to je samo pitanje političke volje", istakla je Todorovićeva.
Konferencija
Dvodnevna konferencija "Budućnost pripada nama: LGBT prava na putu ka pristupanja EU", koju organizuju Labris i Fondacija Hiršfeld Edi iz Nemačke, tematizuje pitanja ljudskih prava LGBT osoba kroz stvaranje savezništva sa internacionalnim korporacijama, medijima, s roditeljima gej dece, sportskim udruženjima, centrima za socijalni rad i policijom.
