Izvor: Politika, 03.Apr.2013, 16:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

O korisnosti članstva u Evropskoj uniji (2)

Povodom teksta ,,Srbija do Osla”, ,,Politika”, 26. marta

Pošto je profesor Boris Begović u svom komentaru na tekst D. Lopandića – I. Kneževića o pozitivnim efektima ulaska u članstvo Evropske unije pozvao da se „debata vodi na bazi poznavanja činjenica”, smatramo da bi bilo korisno da, uz činjenice koje smo već objavili, dodamo još nekoliko korisnih podataka. Svi podaci koje navodimo su, kao i prethodni, preuzeti, bilo iz zvaničnih dokumenata EU >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bilo iz relevantnih ekonomskih studija, poput one koju je Evropska komisija objavila pod nazivom „Pet godina proširene EU, Ekonomska dostignuća i izazovi” (European Economy 1/2009).

Evropska komisija je procenila da je proces integracije u EU dodatno podstakao privredni rast za prosečno 1,75 odsto godišnje u periodu 2000–2008. kada su u pitanju ,,nove” članice EU, odnosno za 0,5 odsto kada su u pitanju stare članice EU. Kada se radi o metodologiji izračunavanja ovih procenata kao i uticaja procesa evropskih integracija na ostvarene stope rasta, upućujemo zainteresovane na gore citiranu studiju, kao i na procene i analize iz još 11 ekonomskih radova koji se navode u okviru iste. Dalje, u periodu 2003–2007. godine stvoreno je tri miliona novih radnih mesta u novim državama članicama EU, a nezaposlenost je smanjena na nivoe slične onima u ,,staroj” EU (oko sedam odsto). Takođe, učešće spoljne trgovine u BDP novih članica EU u periodu 2000–2008. godine dostiglo je 56 odsto (ranije 47 odsto) u čemu je znatno porastao izvoz visokotehnoloških sektora; učešće usluga u BDP je poraslo na 63 odsto (bilo je 56 odsto); državna pomoć je ukupno smanjena sa 1,5 odsto od BDP na 0,5 odsto od BDP. Nepovratna sredstva, odnosno transferi iz budžeta EU novim državama članicama dostizali su dva odsto njihovog BDP (u 2007. godini), uz očekivanje da dostignu oko tri odsto EU u 2013. godini.

Kad smo kod EU budžeta, članice EEP-a pored pružanja finansijske podrške ekonomskoj i socijalnoj koheziji EU u iznosu od 988,5 miliona evra za period 2009–2014. (od čega Norveška izdvaja 94 odsto (http://eeagrants.org/) izdvajaju i dodatna sredstva koja direktno uplaćuju u EU budžet namenjena za sprovođenje Programa. Procenjen finansijski doprinos svih zemalja EEP programima EU u periodu 2007–2013. iznosi ukupno 1,7 milijardi evra (EFTA BULLETIN, Decembar 2010).

Što se tiče primene acquisa EU, misteriju o obimu koji se primenjuje u zemljama članicama EEP razvejava faktičko stanje prikazano u zvaničnom izveštaju koji je rađen za potrebe MIP Norveške (Inside and Outside-Norway’s agreements with the European Union, 2012). Norveška je samoinicijativno ili na osnovu sporazuma o EEP primenila tri četvrtine celokupnog zakonodavstva EU, slični procenti važe i za Island, a što je konstatovano u procesu priprema za otpočinjanje pregovora sa EU (takozvani screening). Prema tome, ovo su činjenice: učešće u EEP košta; usklađivanje zakonodavstva članica EEP sa propisima EU dostiže tri četvrtine propisa unije na koje članice EEP nemaju uticaja prilikom njihovog donošenja. Nije teško zaključiti koliki bi bili gubici Srbije ukoliko bi postala članica EEP, a ne EU. Potrebno je samo adekvatno primeniti koncept oportunitetnih troškova što je obavezan postupak kada se donosi ekonomski racionalna odluka o izboru alternativa.

Na kraju, članstvo u EU je dugoročno važno i zbog brojnih, cifarski nemerljivih efekata procesa ,,kapilarne” integracije, modernizacije i transformacije zemlje koja ulazeći u EU ulazi u novi međunarodni ,,kontekst” i obezbeđuje novi kvalitet odnosa sa drugim zemljama.

Evropski pokret u Srbiji

Ivan Knežević

objavljeno: 03.04.2013.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Politika...