Izvor: Politika, 03.Apr.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija do Tronthajma
Odgovor Ivanu Kneževiću
Reakcija Ivana Kneževića (,,O korisnosti članstva u Evropskoj uniji”, ,,Politika”, 3. aprila) na moj polemički tekst „Srbija do Osla” vrvi od brojki. Kao da je čitaocima „Politike” hteo da pokaže koliko je dobro informisan. Pa stoga čitaocima više nije jasno oko čega se vodi debata.
Da pokušam da im pomognem. Gospodin Knežević (zajedno sa ambasadorom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Lopandićem, koga, iz nekog razloga, više nema u ovoj polemici) pokušava da ospori moje argumente u prilog pristupanju Srbije Evropskom ekonomskom području (EEP) kao poželjnoj alternativi učlanjenju u Evropsku uniju (EU).
Prvo, tvrdio sam i tvrdim da je članstvo u EEP dovoljan uslov za ubrzanje privrednog rasta Srbije. Pokušavajući to da ospore gospoda Knežević i Lopandić navode nalaz o tome za koliko je učlanjenje u EU uvećalo stope rasta novih članica.
Na moju skepsu u pogledu njegove tvrdnje da je to 1,5 – dva odsto, gospodini Knežević odgovara: to je nalaz Evropske komisije iz 2009. godine. Pa da taj nalaz komisije navedemo: „Procenjuje se da je proces pridruživanja ubrzao privredni rast novih zemalja članica za oko 1,75 odsto za period 2000–2008, kada je stopa rasta sa 3,5 odsto u proseku u periodu 1999–2003. godine porasla na 5,5 odsto u periodu 2004–2008. godine.”
Dakle, ova ocena je dobijena osnovnim računskim operacijama. Ovakav nalaz ne bi mogao da dobije prelaznu ocenu recenzenta čak ni u niskorangiranom ekonomskom časopisu. Činjenica da je došlo do uvećanja stope rasta novih članica pri ulasku u EU ne znači da postoji uzročno-posledična veza između ta dva događaja.
I Srbiju su bombardovali u godini potpunog pomračenja sunca u ovom delu Evrope, pa to pomračenje nije bilo uzrok, a ni posledica bombardovanja. Porast stope rasta novih zemalja članica EU mogao je da bude posledica nečeg drugog, verovatno ekspanzije finansijskih tržišta u tom periodu.
Uzgred, u tom periodu Srbija je imala prosečnu stopu rasta od 6,3 odsto; da li to znači da je za privredni rast bolje da je zemlja van EU? Zbog toga je ključno pitanje koje sam postavio u mom prošlom prilogu na koje nisu odgovorili ni gospodin Knežević ni komisija: po kojoj stopi rasta bi rasle te privrede da nije bilo pristupanja EU i kako se došlo do te stope?
Pozivanje na „11 ekonomskih radova koji se navode u okviru iste”, od male je koristi, budući da njihovi rezultati nemaju ništa zajedničko s trijumfalističkim nalazom Evropske komisije.
Drugo, na moju tvrdnju da članstvo EEP zahteva, u odnosu na članstvo u EU, daleko manje promene pravnih propisa u oblastima koje nisu direktno vezane za funkcionisanje jedinstvenog evropskog tržišta, gospodin Knežević se poziva na nalaze norveške studije, pa navodi: „Norveška je samoinicijativno ili na osnovu sporazuma o EEP primenila tri četvrtine celokupnog zakonodavstva EU”.
Sjajno, ja govorim da su obaveze manje, a druga strana mi spočitava da je nešto urađeno samoinicijativno. Ukoliko je nešto urađeno samoinicijativno, to znači da nije postojala obaveza. Zar je to toliko komplikovano?
Treće, na moju tvrdnju da u slučaju članstva EEP, za razliku od članstva u EU, ne postoji obaveza uplate sredstva u budžet, već samo da članice EEP sporazumno finansiraju projekte putem grantova, što treba uzeti u obzir pri procenama neto transfera u ova dva slučaja, gospodin Knežević tvrdi da sredstva namenjena za sprovođenje programa direktno uplaćuju u EU budžet.
Naravno, radi se o sporazumima (ne obavezi) na osnovu kojih se namenski uplaćuju sredstva u budžet za finansiranje određenih programa koji se ne mogu finansirati samostalno (poput programa naučne saradnje FP7).
Jedino čime se nije bavio je sledeće pitanje, budući da se radi o sporazumu: da li bi neko normalan očekivao da Srbija kao jedna od najnerazvijenijih zemalja u Evropi učestvuje u finansiranju kohezije zemalja koje su na daleko višem nivou razvoja, daleko bogatijih nego što je ona? Da li to ima veze s razumom?
Slabe. Isto koliko bi imao nastavak ove polemike.
Predsednik CLDS-a, profesor Pravnog fakulteta BU
Boris Begović
objavljeno: 03/04/2013
