Izvor: Vostok.rs, 27.Okt.2011, 19:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Noćni samit EU se pokazao kao neuspešan
27.10.2011. -
Mediji su objvili detaljne podatke o rezultatima zasedanja šefova EU i Evrozone povodom krize. Telegrafski kratko rečeno: banke su oprostile Grčkoj polovinu državnog duga, a to je sto milijardi evra. Do 2014. godine partneri će dodati isto toliko. Ostali bondovi Atine poveriocima će biti zamenjeni za nove – s produženim rokovima izmirenja, emitovanim uz delimično osiguranje zemalja iz zone >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << evra. Za nadoknadu gubitaka, do kojih dođe zbog otpisivanja grčkih dugova velikim bankama predstoji da do juna 2012. godine popune svoje rezervne kapitale. Ukupni rashodi za 91 kreditnu instituciju iznosiće 106 miliona evra. I napokon, evropski stabilizacioni fond će se proširiti do jednog triliona. Od ove sume 440 milijardi će iznositi „gotovina", ostalo je osiguranje za slučaj okolnosti više sile. Temu razmatraju Sergej Guk i stručnjaci – šef centra za ekonomske integracije EU Instituta za Evropu RAN Natalija KONDRATJEVA i profesor Hans-Hening Šreder, rukovodilac istraživačke grupe nemačkog Fonda za nauku i politiku (Hans-Henning Schröder, Forschungsgruppenleiter, Stiftung Wissenschaft und Politik).
Očiglednih razloga za nezadovoljstvo lideri Evropske unije nisu imali, sudeći po njihovoj reakciji. „Doneli smo pravilne zaključke," izrazila je tvrdnju Angela Merkel. „Sprečili smo tragediju," koju je mogao da predstavlja bankrot Grčke, precizirao je Nikola Sarkozi. U skladu s tim bile su i izjave Herman van Rompeja, Žoze Manuela Barozua. Đavola, koji se krije u detaljima, prirodno, niko nije pominjao.
Finansijska tržišta su reagovala na dugoočekivanu novost podizanjem kotacija. Međutim, kako smatra naš stručnjak Natalija Kondratjeva, šef centra za ekonomske integracije EU Instituta za Evropu RAN, to još uvek malo govori. Rešavaju se tekući problemi, fundamentalni i dalje čekaju svoj čas.
„Tržište reaguje na bilo kakve signale. Da, postoji sistem garancija – i tržište se malo umiruje. Međutim, to će biti još jedna u nizu odloženih odluka. Problem se sastoji u tome što se situacija (u EU) nije promenila. Kao i pre četiri godine glavne pozicije na tržištu ne zauzimaju razum, temeljna stručna analiza, neki fundamentalni faktori, već traganja berzanskih mešetara. To je tržište koje histerično reaguje sa sve znake koji mu mogu biti dati iz najrazličitijih mesta.
I evo u čemu je paradoks. Svi pate zbog opasnosti koje ovo tržište stvara kurseve za razmenu ključnih valuta, za vrednost akcija-obligacija. Ujedno, niko nije protiv ustaljenog poretka. Ovaj sistem, kao i ranije, rađa nove mehure od sapunice. I ukoliko se prevaziđe fundamentalni uzrok krize, ja sam potpuno uverena u to da će se kriza uskoro ponoviti."
Glavno pitanje je da li je samit popunio glavne finansijske pukotine Evrozone? Mišljenje profesora Hansa-Heninga Šredera, rukovodioca istraživačke grupe nemačkog Fonda za nauku i politiku:
„O tome da li će preduzete mere zaista biti uspešne, moći će da se sudi tek nekoliko dana posle reakcije tržišta. Međutim, mislim da je ovaj korak dugoročan i promišljen. Sa strane izgleda da su osigurani svi rizici. I sad možemo samo da se nadamo da su i tržišta istog mišljenja. Mislim da će vreme pokazati. Postavlja se pitanje: da li će početi slabljenje jedne ili nekoliko banaka koje su otpisale dugove Grčke? To je jedan od mogućih rizika.
Naravno, bilo bi razumno regulisati finansijska tržišta u celini. Isto tako je, po mom mišljenju, razumno uvesti porez na finansijske transakcije. Treba oporezovati prelivanje kapitala, u izvesnoj meri usporiti njegovo kretanje. Međutim, to je problem koji region nije u stanju da reši sam. Ovde treba da se zajedno s EU ovim bave i SAD s njihovim ostrvskim poreskim oazama. A to nije jednostavno."
Postavljen je temelj koji daje nadu. Međutim, potrebno je još mnogo vremena i napornog rada kako bi se povratilo poverenje berzanskih i finansijskih igrača u ekonomiju Evrozone.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Nova godina
.jpg)
