Izvor: Politika, 22.Apr.2011, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nismo menjali politiku

U poslednjih šest meseci sastao sam se sa skoro svim ministrima zemalja članica EU, a sa nekima od njih i nekoliko puta

Iako je Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Srbije, neuobičajeno za sebe poslednjih dana više bio u Beogradu nego u svetu, ovaj „razgovor” je obavljen elektronskom poštom, jer vremena za susret u četiri oka nije bilo.

Prva tema elektronskog intervjua bila je ministrova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poseta Miloradu Dodiku, koju su njegovi kritičari doživeli kao potvrdu da u Jeremićevoj politici postoji tvrda nacionalna komponenta.

Da li je vlada odlučivala o vašem putu u Banjaluku?

Naravno, kao i o svakom drugom službenom putu u inostranstvo.

Zašto je bilo neophodno da se pojavite u Banjaluci?

Mislim da je bilo važno da razmenimo mišljenja, imajući u vidu rastuće političke tenzije u BiH. Sa Republikom Srpskom imamo posebne i specijalne veze, a i garanti smo Dejtonskog sporazuma.

Šta je dobila, a šta izgubila Srbija, odnosno vi vašim boravkom u RS u ovom momentu kada Zapad oštro napada Dodika?

Stabilnost i prosperitet Republike Srpske je važan interes Srbije. Moramo biti angažovani u intenzivnom dijalogu sa svim akterima u Bosni i Hercegovini, na prvom mestu sa gospodinom Dodikom, koji je demokratski izabran predsednik Republike Srpske i bez sumnje najuticajniji politički lider srpskog naroda u toj državi.

Vaši kritičari tvrde da vaša podrška Miloradu Dodiku nije u skladu sa željom Srbije da ide u EU i sa negovanjem dobrih odnosa u regionu?

Ne vidim zbog čega bi naša podrška demokratski donesenim odlukama institucija RS, koje su u skladu sa zakonima i Ustavom BiH, predstavljala problem za bilo koga. Politika Srbije prema BiH ostaje nepromenjena: poštujemo suverenitet i teritorijalnu celovitost te zemlje, kao i sve dogovore koje postignu tri naroda i dva entiteta.

Može li pogoršanju odnosa u regionu da doprinese i presuda Haškog tribunala u kojoj se kaže da je Tuđman rukovodio zločinačkim poduhvatom deportacije Srba iz Hrvatske?

Naprotiv, smatram da bi ona mogla imati pozitivan efekat. Suočavanje sa istinom je preduslov svakog pomirenja.

Planirate li susret sa hrvatskim kolegom kako biste sprečili novi talas antisrpstva u Hrvatskoj koji najavljuju neki izvori?

Sprečavanje novog talasa antisrpstva u Hrvatskoj je zadatak za hrvatsku vlast. Nadam se da im u tome neće biti potrebna ničija pomoć sa strane, imajući u vidu da su tolerancija i poštovanje ljudskih prava među osnovnim vrednostima Evrope, pred čijim se vratima nalaze.

Vaši kritičari kažu da se Boris Tadić bavi regionom, Božidar Đelić Evropom, Borislav Stefanović Kosovom i da su vama jedino ostali nesvrstani?

Ukoliko u medijima pratite spoljnopolitička dešavanja, primetićete da postoji pun kontinuitet rada Ministarstva spoljnih poslova u poslednje četiri godine, a preko kojeg se obavlja 90 odsto međunarodnih aktivnosti ove zemlje. Samo tokom prošle nedelje Beograd su posetili ministri Vijetnama, Belgije, Rusije i Norveške. Sutra putujem u posetu Brazilu, a iduće nedelje ću u Beogradu biti domaćin ministrima inostranih poslova Azerbejdžana i Kine. Neposredno nakon toga ću učestvovati na ministarskom sastanku Saveta Evrope u Istanbulu i sednici Saveta bezbednosti UN u Njujorku.

Kada ste poslednji put razgovarali sa Đelićem ili Stefanovićem o EU, odnosno o pregovorima o Kosovu?

Sa kolegom Đelićem sam u intenzivnom kontaktu, što je potpuno prirodno, imajući u vidu funkcije koje obavljamo. Kada je reč o dijalogu sa Prištinom, Ministarstvo spoljnih poslova, kao i sve druge državne institucije, pruža svu neophodnu pravnu i diplomatsku podršku pregovaračkom timu Vlade Srbije, a po potrebi se i susrećemo.

Možete li da nam navedete u čemu se poboljšao život Srba na Kosmetu od kada su počeli pregovori?

Proces je tek počeo, a nadam se da će uskoro uslediti i prvi rezultati.

Jedini ste ministar koji ste imali problem sa stranačkim kolegama. Nada Kolundžija vas je pitala da li ćete ulasku u EU posvetiti jednako energije kao nekim drugim temama?

Svi spoljnopolitički prioriteti Srbije, a to su: Evropa, Kosovo, region i ekonomska saradnja, izuzetno su važni. Neki od njih ponekad zahtevaju veću dinamiku aktivnosti, s obzirom na to da su izazovi veliki i da se ostvarenju naših interesa intenzivno suprotstavljaju neke od najuticajnijih zemalja sveta.

Planirate li evropsku turneju?

Izuzetno često razgovaram sa ministrima spoljnih poslova iz Evrope, kako u Beogradu, tako i u drugim prestonicama. Kao što sam rekao na Spoljnopolitičkom odboru parlamenta, u poslednjih šest meseci sastao sam se sa skoro svim ministrima zemalja članica EU, a sa nekima od njih i nekoliko puta. Jedan od poslednjih sastanaka bio je pre nekoliko dana u Beogradu sa ministrom inostranih poslova Belgije.

Imate li poseban scenario za razgovore sa Holanđanima koji se smatraju najvećom preprekom našem putu u EU?

Svakom sagovorniku pristupamo na način koji je u skladu sa specifičnostima konkretnog odnosa. Kada je reč o Holandiji, sa njima imamo intenzivnu komunikaciju na svim nivoima u cilju obezbeđivanja podrške za naš evropski proces. Za dve nedelje ćemo u Beogradu biti domaćini delegaciji holandskog parlamenta, za nas jednoj od najvažnijih institucija u toj zemlji.

Kažite nam procentualno kolike su šanse da steknemo 15. decembra status kandidata za ulazak u EU?

Veoma je nezahvalno licitirati konkretnim brojkama. Učinićemo sve što je u našoj moći da do toga dođe.

A kako je okončano vaše sporenje sa Dragoljubom Mićunovićem povodom Pokreta nesvrstanih?

Mislim da je tom „sporenju” posvećena daleko veća pažnja nego što je bilo primereno. Suštinskog razmimoilaženja zapravo nije bilo. Najviši državni rukovodioci Srbije su nekoliko puta u svojim javnim nastupima jasno izrazili našu nameru da se ovaj sastanak održi. Zvanična odluka je doneta na sednici Koordinacionog biroa Pokreta nesvrstanih u Njujorku i obeležavanje jubileja je zakazano za 5. i 6. septembar u Beogradu.

Koliko je članica Pokreta nesvrstanih priznalo nezavisnost Kosova i Metohije, a koliko nije?

Jednostrano proglašenu nezavisnost je priznalo svega 26 od 118 zemalja članica Pokreta nesvrstanih.

Tomislav Nikolić vam je nedavno rekao da po „ambasadama imate iščašene likove koji su faktički činovnici na apanaži u ministarstvu. Nemojte da šaljemo ispičuture i probisvete da budu ambasadori”?

Gospodin Nikolić je to rekao na jednom javnom panelu i moguće je da je mislio na neka kadrovska rešenja koja su napravljena pre nego što sam ja stupio na dužnost. U svakom slučaju, ne mislim da je ovo primeren način izražavanja u javnosti.

Niste ga pitali za imena i prezimena ispičutura i probisveta?

Ne.

Nije li nezadovoljstvo vašom kadrovskom politikom uzrok za osnivanje sindikata koji dosad nije postojao u ministarstvu?

Nije tačno da je ovo prvi put da dolazi do sindikalnog udruživanja u Ministarstvu spoljnih poslova, što je inače sasvim normalna stvar na koju svako ima zakonsko pravo. No želeo bih da dodam da sa rukovodstvom i članovima Sindikata MSP imam izuzetno dobru saradnju i razumevanje.

Dragan Bujošević

objavljeno: 23.04.2011.

Nastavak na Politika...