Izvor: Večernje novosti, 17.Nov.2012, 22:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemačka snažnija, Evropa sve slabija

GNEV koji se izlio ulicama 23 zemlje Evropske unije, kao i bure nezadovoljstva zbog posete nemačke kancelarke Angele Merkel krizom poharanim južnim članicama bili su živa potvrda onoga što je u maju brojkama o "evropskom čvoru" govorilo istraživanje istraživačkog centra "Pju". Zabrinutost građana Evrope zbog ekonomskih nedaća, nezaposlenosti, beskonačne štednje, prelila se najpre u nepoverenje u dobrobiti ekonomske integracije, da bi se potom pretočila u otvorene izraze >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << nezadovoljstva, praćene sukobima s policijom. Ljuti zbog stalnih zahteva za stezanje kaiša, bez jasnih znakova da se stvari kreću nabolje, demonstranti su uprli prst:- Adolf Merkel! Naci-Merkel, odlazi! - odzvanjalo je ulicama Grčke, Španije i Portugalije tokom posete nemačke kancelarke.Merkelova tvrdi da je nisu "naročito uznemirile" nacističke aluzije, tvrdeći da ljudi imaju pravo da slobodno izraze mišljenje. No, zbog čega su demonstranti baš na ovaj način "izražavali mišljenje"?SOLUN: "NACISTI NAPOLjE!" DESETINE demonstranata nezadovoljnih dolaskom predstavnika nemačke vlade upale su krajem nedelje na konferenciju o nemačko-grčkoj saradnji i napali nemačkog konzula u Solunu - prolivši na njega kafu. Iako je na meti nezadovoljnih Grka, uglavnom opštinskih radnika koji su protestovali protiv otpuštanja u javnom sektoru, bio državni sekretar u ministarstvu rada Hans-Joakim Fuhtel, deblji kraj je izvukao nemački konzul Volfgang Helšer Obermajer. Oni su bacali jaja i na druge učesnike konferencije nemačkih i grčkih gradonačelnika, uz povike: "Nacisti napolje!" i "Neće proći!".- Nemački pristup krizi je prilično direktan, reklo bi se tvrda ljubav - primećuje Džejkob Fank Kjerkegor iz Peterson instituta za međunarodnu ekonomiju.On objašnjava da je najjača ekonomija Evrope "u potpunosti spremna da pruži značajnu finansijsku podršku drugim zemljama zone evra, ali samo u zamenu za fiskalne mere štednje i strukturne reforme, kao i opredeljenost za dublje političke integracije u oblasti evra":- To je pristup koji je, uglavnom, u saglasnosti sa zahtevima Evropske centralne banke s kojom je Nemačka u snažnoj vezi po ovom, kao i mnogim drugim, pitanjima - kaže on.Demonstranti, međutim, ne misle da je to pravi put i Merkelina putovanja jugom Starog kontinenta koje "Fajnenešel tajms" naziva "spasilačkim turizmom", dočekuju nacističkom ikonografijom. Vodeći portugalski poslovni list "Diario ekonomiko" optužio je Merkelovu da strogim merama štednje gura, zapravo, zemlju u duboku recesiju:- Merkelova je napravila od Portugalije ekonomskog Frankenštajna - tvrdi list.Kada se razgrne zavesa parola i uličnog gneva, u prvi plan izbija suštinski problem - podela Evrope zbog načina spasavanja kontinenta od dužničke krize. Samo raspoloženje većine Nemaca, pokazuje istraživanje centra “Pju”, podražava zvanične pozicije Berlina. Oko 60 procenata ih je uvereno da su im evropske integracije donele dobro. Ostatak kontinenta, međutim, izražava skepsu gotovo do tačke "pucanja" nemačko-francuske "osovine" Evropske unije. Berlin zahteva stroge mera štednje, Pariz želi podsticaj merama za rast:- Raniji procesi evropskih integracija i institucija bili su odraz političke vizije ujedinjene Evrope, koja je proizlazila iz francusko-nemačkog kompromisa. Sadašnje integracije proizlaze iz političke, ekonomske i finansijske nužnosti. Zona evra treba da reformiše institucije kako bi preživela. U tom procesu, manje je očigleno da Francuska i Nemačka moraju da se saglase... Uticaj Francuza postaje sve slabiji, dok Nemačka postaje neka vrsta "veto-igrača" u Evropi. Nemačka ima viziju kuda želi da vodi evrozonu... i francusko-nemački odnos postaje, stoga, sve manje važan. Nemačka će biti sve dominantnija - predviđa Kjerkegor.To se ne događa bez otpora. Gnev iskazan u zemljama juga Evrope bio je tek nukleus nezadovoljstva koje se širi Unijom. Na scenu su stupile društvene mreže. Na "Fejsbuku" je grupa koju su oformili levičarska opozicija, sindikati i građanske grupe podigla glas protiv Merkeline posete. Pridružili su im se intelektualci i umetnici, koji su potpisali otvoreno pismo postavljeno na internet, u kojem su kancelarku okarakterisali kao "nepoželjnu osobu". Protest je ubrzo prevazišao virtuelni svet kompjutera, izlivši se na ulice:- Hitlere, idi kući! - uzvikivali su u Lisabonu.Nevolje za pojedine evropske lidere koji slede put rešavanja krize po meri Berlina nastaju u zemljama čiji građani misle drugačije. Istraživanje Centra “Pju” pokazuje da čak 70 odsto Grka, 63 procenta Francuza, 61 odsto Britanaca, 59 procenata Čeha i polovina Španaca smatra da je ekonomska integracija Evrope oslabila njihove ekonomije. Sada to iskazuju i na ulicama.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija,   Angela Merkel

Nastavak na Večernje novosti...