Izvor: RTS, 07.Jun.2011, 14:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

(Ne)moguća rešenja za Kosovo

Podela Kosova, podela nezavisnog Kosova, nezavisno Kosovo u granicama koje žele kosovski Albanici – sve su to moguće opcije, ali mislim da je to suviše gledanje u budućnost, kaže Roza Balfur, stručnjak za Zapadni Balkan.

Posle izjave predsednika Srbije Borisa Tadić da bi stvaranje Velike Albanije „moglo da bude deo većeg rešenja, sa kojim bi Srbi mogli da žive" što bi podrazumevalo i da „sve strane nešto >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dobijaju što bi stvorilo trajno rešenje, mir i stabilnost", iz EU nije bilo zvaničnih komentara na takve izjave.

„Ko zna da tumači istoriju, primetiće da je formiranje Velike Albanije bilo dugoročni politički plan Albanaca", rekao je predsednik Srbije u intervjuu Frankfurter algemajne cajtungu. On je naveo da je Velika Albanija opasan projekat, ali da bi mogla da bude deo većeg rešenja i da bi Srbi „mogli sa tim da žive". To bi značilo „da sve strane nešto dobijaju što bi stvorilo trajno rešenje, mir i stabilnost".

Frankfurtski list ocenjuje da je Tadić indirektno nagovestio da Beograd, u zamenu za Kosovo, očekuje priključenje srpskog dela BiH.

„Ne kažem da je Velika Albanija sjajno rešenje. Takođe, ne verujem ni da je Velika Srbija dobro rešenje. Isto tako sam protiv podele BiH. Uopšte sam protivnik politike stvaranja velikih država. Ali dozvolite nam da tražimo praktična rešenja", zaključio je Tadić.

Poslednji navodi o podeli Kosova, u Briselu su uglavnom viđeni kao „lični stav" potpredsednika Vlade Srbije, Ivice Dačića, a ne zvanična politika Beograda. Iz Centra za evropsku politiku (EPC) u Briselu poručuju da EU i nadalje neće komentarisati ovakve ideje, jer ni unutar same Unije ne postoji jedinstvo oko statusa Kosova. Istovremeno, Roza Balfur, stručnjak za Zapadni Balkan u EPC, za Dojče vele kaže da se mnoge opcije mogu uzeti u razmatranje:

„Podela Kosova, podela nezavisnog Kosova, nezavisno Kosovo u granicama koje žele kosovski Albanici - sve su to moguće opcije, ali mislim da je to suviše gledanje u budućnost. U ovom trenutku odvija se dijalog između Beograda i Prištine, gde se traže rešenja za praktična pitanja. Strategija EU jeste da se prvenstveno fokusira na sam proces, pre nego na njegov konačan ishod."

Iako Brisel ne želi da prejudicira ishod dijaloga Beograda i Prištine, više puta je ponovljeno da se želi doći do „normalizacije odnosa" između Srbije i Kosova, i da je rešenje za status Kosova neophodno kako bi se nastavilo proširenje EU na Zapadni Balkan.

Posle koraka Srbije (otpočinjanje dijaloga sa Prištinom, hapšenje Ratka Mladića), koji su u Briselu pozitivno ocenjeni i mogućeg dobijanja datuma za početak pregovora o pristupanju Srbije Uniji do kraja godine, u EPC smatraju da predsednik Srbije, Boris Tadić, ima dobru osnovu da nastavi sa politikom integracija, koja će, na kraju, morati da uključi i rešenje kosovskog pitanja.

Kada se pak radi o povezivanju pitanja statusa Republike Srpske, sa kosovskim pitanjem, Balfur kaže da „takvo rešenje ne postoji": „Sa stanovišta Brisela, nezavisna Republika Srpska nije u igri. Nedavno je i Ketrin Ešton bila vrlo jasna prilikom posete BiH, i takvo rešenje nije predviđeno u međunarodnoj zajednici."

Kada se govori o „većem rešenju" za Balkan, u EPC smatraju da to je to zapravo integracija u EU, ali sa prethodno rešenim međususedskim sporovima i utvrđenim granicama. Evropska unija ne želi da ponovi problem koji je imala oko prihvatanja Kipra, sa neutvrđenim granicama, kaže Balfur i zaključuje:

„Jednom kada se granice odrede i kada sve zemlje Balkana uđu u EU, priroda tih granica će se potpuno promeniti. Tada ćemo govoriti o prostoru slobodnog kretanja ljudi i robe. Granice postaju manje bitne kada se nađete u EU."
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na RTS...

S media: Mnogo rešenja za Kosovo