Izvor: BKTV News, 31.Avg.2012, 12:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na šok stanje, šok terapija!
Ovog puta dr Ivan Bagarić, redovni profesor Univerziteta Singidunum osvrće se na predloge mera za unapređenje nauke i tehnološkog razvoja u Srbiji. I postavlja pitanja:
Kako se postaviti pred ovako težak zadatak? Da li posmatrati nauku u njenom klasičnom smislu? Da li je za nas važnija percepcija nauke od nje same? Može li se razmišljati o nauci bez razmatranja visokog obrazovanja? Može li se uopšte analizirati oporavak nauke bez izrade koncepta privrednog razvoja Srbije u celini? >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << A šta će na naše razmišljanje da kaže Evropska unija? A šta će da pomisli Međunarodni monetarni fond, ili čak Svetska banka? Kako će nas posle ovoga oceniti Svetski ekonomski forum?
Prosto je strah čoveka da se dohvati ozbiljne teme! Ipak, pošao sam od ocene stanja u privredi Srbije. Svi mediji jednoglasno kažu »Šok stanje«! Dobro, onda sledi šok terapija. Gde? Pa svuda! Dakle i u nauci i tehnološkom razvoju. Šta hoću da kažem? Potrebna nam je nauka koja će biti u funkciji ekonomskog rasta i konkurentnosti privrede Republike Srbije. Da li možemo još nešto da proturimo uz ovo? Mislim da ne možemo, jednostavno nema para. Dakle, zaključujem: Svi naši kapaciteti, svi naši resursi nauke i tehnološkog razvoja treba da se stave u funkciju ekonomskog rasta, ili jasnije – potrebno je da se stave na raspolaganje privredi! Još jasnije – Zvezdane i galaktičke sisteme i kapacitete crnih rupa zameniti istraživanjem i razvojem novih sorti voća! Bez izuzetka.
Fundamentalna istraživanja ostavićemo privremeno po strani. Ostaćemo, doduše, bez par naučnih otkrića, ali preživećemo. Pronalaske, odnosno nove tehnologije, takođe moramo teška srca ostaviti bogatijima da ih donose svetu. A mi ćemo naučiti šta je to transfer tehnologije i pomoću njega bacićemo se na razvojna istraživanja. Kao njihov rezultat donećemo zemlji nove proizvode i nove usluge, i to one, koje će tržište rado prihvatiti. I domaće i strano tržište.
Dakle, tržište će biti glavni sudija uspešnosti naše nauke i tehnološkog razvoja. Tržište, koje je uvek objektivno, tržište koje ume izvanredno da odvoji uspešne od neuspešnih. Neuspešnima ćemo se zahvaliti na trudu, a uspešne ćemo podsticati u novim naučnim projektima. Kao Jack Welch u General Electric-u 80-tih godina prošlog veka. Jednostavno, zar ne!
Nećemo uložiti 300 miliona. evra u infrastrukturu, sasvim je dobra i ova, već ćemo ih uložiti u projekte stvaranja novih proizvoda i usluga. Ako novi proizvod ili usluga donesu preduzeću prihod od 2 miliona. evra u prve dve godine plasiranja na tržište, ili čak 4 miliona. evra, onda će njegovi tvorci dobiti nagradu, i to nova zvanja, finansijsku nadoknadu, prijem u Društvo uspešnih. Kao korporacija 3M 90-tih godina prošlog veka. Ako se na listi sveukupne konkurentnosti nacija Svetskog ekonomskog foruma kao zemlja pomerimo ka vrhu za 10 mesta za godinu dana, onda je naša nauka uspešno odradila godišnji zadatak u ovim kriznim vremenima. Potrebno je, naravno, i da se pomerimo sa onih neprihvatljivih trocifrenih mesta od 142 rangirane nacije. Pa ne možemo u sportu na Olimpijadi da budemo 42. u svetu, a u nauci i tehnologiji 130. u proseku. Pa nismo baš toliko ostali bez pametnih glava.
Uz ovu novu filozofiju mesta i uloge nauke i tehnološkog razvoja u Srbiji, a znajući da je učešće znanja u današnjim proizvodima i uslugama sve veće u odnosu na druge ulazne resurse, dodatne mere koje je potrebno preduzeti su:
Postepeno povećavati budžetska izdvajanja za nauku i tehnološki razvoj. U tome voditi računa o preporukama Evropske unije, što znači godišnji porast od oko 0,2 %. Jačanje naučno-istraživačkog sektora u odnosu na ostale sektore je svetski trend.
Izvor novih tehnologija za domaće proizvode i usluge treba tražiti u okviru transfera tehnologija. Domaća nauka treba da se bavi razvojnim istraživanjima.
Uskladiti sektorsku strukturu naučno-istraživačkog kompleksa sa sektorskom strukturom privrede koju on treba da opslužuje. Dakle, aktivnost domaće nauke usmeriti isključivo u one privredne delatnosti u kojima ta istraživanja mogu da budu delotvorna i produktivna.
Pojačana uloga države u reinženjeringu naučno-istraživačkog kompleksa sa izraženim analitičkim, upravljačkim i kontrolnim mehanizmima. To je uloga koja rehabilituje ovaj kompleks, vodi brigu o naučnim kadrovima i preusmerava njegov interes na saradnju sa privredom.
Državi predstoji gigantski poduhvat prestrukturiranja obrazovnog kompleksa. Kadrove za naučno-istraživački rad isporučuje obrazovni sistem. Manjkav i disfunkcionalan obrazovni sistem predodređuje isti takav naučno-istraživački kompleks. Postoji i snažan uticaj u suprotnom smeru, te se uočava duboka i neraskidiva komplementarnost dva kompleksa. Posebno je specifičan položaj visokog obrazovanja koje treba suštinski reformisati.
Alokacija sredstava na bazi merljivih i dokazivih rezultata. Dosadašnja oskudna sredstva služila su za preživljavanje nasleđenih naučnih kapaciteta. Alokacija sredstava nije se vezivala za rezultate rada, a pogotovo ne za njegovu važnost za privredu. Vezivanje alokacije sredstava za merljive rezultate treba da u ovaj sektor unese toliko potrebne elemente konkurencije i zdravog produktivnog nadmetanja.
Ovo neopravdano zapušteno područje je ipak izvanredna razvojna šansa našeg društva. Naučno-istraživački kompleks se ne može planirati izolovano i nezavisno od koncepta privrednog razvoja zemlje. Upravo je sada cilj da se podstakne sinergija i da se međuzavisnost i interakcije nosilaca tog razvoja ozbiljno uzmu u obzir. Sistematsko povećavanje znanja koje je rezultat aktiviranja ovog kompleksa utiče i na opštu civilizacijsku emancipaciju društva čiji su ukupni efekti od ogromnog značaja za opšti razvoj zemlje. Pomoći će nam tehnološke inovacione platforme, tehnološki brokeri, licenciranje tehnologija i drugi nadolazeći subjekti koji kucaju na vrata.
Prema tome, traže se nauka i tehnološki razvoj koji su u funkciji privrede Republike Srbije. Traže se nauka i tehnološki razvoj koji su u funkciji novih domaćih proizvoda i usluga konkurentnih na evropskom i svetskom tržištu. Traže se nauka i tehnološki razvoj koji će gledati u domaćeg privrednika, preduzetnika, poljoprivrednika, poslovnog čoveka, a ne u svetske institute i SCI časopise. Traže se nauka i tehnološki razvoj koji će nam doneti nove sorte, nove procese prerade rude, nove sisteme navodnjavanja i nove izvore energije. Traže se nauka i tehnološki razvoj koji će nam oživeti proizvodni sektor i podstaći izvoz. Traže se nauka i tehnološki razvoj koji će podstaći ekonomski rast i povećati nacionalno bogatstvo. Traže se nauka i tehnološki razvoj koji će izvući zemlju iz krize.
Vreme je da i nauka i tehnološki razvoj imaju ozbiljan, čak istorijski zadatak!
Dr IVAN BAGARIĆ
Redovni profesor Univerziteta Singidunum
Tweet
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
