Izvor: B92, 26.Sep.2010, 16:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Milosavljević preporučuje vakcinu

Beograd -- Ministar zdravlja Tomica Milosavljević izjavio je da će tržište lekova u Srbiji biti uredno snadbeveno.

On je naveo da će jedan broj lekova u narednom periodu sigurno pojeftiniti, ali biće i onih koji će poskupeti.

"Kada budemo članica Evropske unije (EU), onda će lekovi u Srbiji da budu oni lekovi koji su se nalaze na tržištu EU. Kad se u jednoj agenciji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za lekove, u nekoj zemlji Unije lek registruje, onda je on registrvan za celu EU", objasnio je Milosavljević.

Tržište lekova je i danas otvoreno, kaže ministar zdravlja Tomica Milosavljević i navodi da su pravila koja važe na farmaceutskom tržištu mnogo transparentnija i bolja, nego ranijih godina.

Prema rečima Milosavljevića, mnoge procedure u zdravstvenom sistemu sada su jednostavnije, među kojima je i određivanje krvne grupe.

"Ako ste želeli da odredite krvnu grupu, onda niste mogli da odete sa uputom svog lekara opšte prakse direktno u transfuziju, već ste morali na komisiju fonda, što je bilo nepotrebno gubljenje vremena. Sada je procedura jednostavnija, jer smo takvu praksu ukinuli", precizirao je Milosavljević.

On je podsetio i da je produženo važenje uputa na šest meseci, navodeći da sa uputom za Klinički centar pacijenti sve mogu uraditi unutar Centra i ne moraju da se vraćaju svog doktora opšte prakse.

Govoreći o izjednačavanju prava u državnim i privatnim zdravstvenim ustanovama, Milosavljević je ocenio da je podela na državno i privatno potpuno pogrešna i ukazao da to nije dobro rešenje i da toga nema u Evropi.

"Veliki broj doktora opšte prakse se žalio na činjenicu da je zatrpan pacijentima koji dolaze kod njega sa nalazima privatnih doktora, koje mora onda da upisuje u kartone", rekao je Milosavljević.

"Onda smo uvideli da je moguće izjednačavanje medicinske dokumentacije privatnog doktora sa državnim", objasnio je Milosavljević i naveo da se sada za bolničko lečenje pacijenta vrednuje i uput privatnog lekara.

Milosavljević je izjavio da se u protekle tri godine broj donatora organa povećao i precizirao da je taj porast značajan u Kliničkom centru Srbije.

"Uprava za biomedicinu se formira i narednih meseci počeće da radi. Tokom oktobra imaćemo posetu Eurotransplanta i procenu kad možemo očekivati preliminarni ugovor i da li ćemo moći pre toga da razmenimo pismo o namerama", najavio je Milosavljević.

Svi dogovori, naglasio je on, postignuti su i sa AKH bolnicom iz Beča, za potpisivanje sporazuma o transplantaciji srca.

"To bi značilo da u naredne dve godine taj program bude osnažen, ponovo uveden u Srbiji, dok bi, u međuvremenu, AKH to radila u Srbiji kada zatreba", objasnio je Milosavljević.

Prema njegovim rečima, do kraja godine počinju radovi na rekonstrukciji kliničkih centara u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

Ukupna vrednost građevinskih radova je 200 miliona evra, zaključio je Milosavljević.

Problem citostatika biće ubrzo rešen

Problem nestašice citostatika u Srbiji biće rešen početkom oktobra kada se očekuje preraspodela zaliha i nabavka novih količina, izjavila je danas državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Nevena Karanović.

Karanovićeva je rekla da je uobičajeno da se krajem godine preispituje koliko su ustanove potrošile citostatika sa takozvane liste C koji se nabavljaju preko Republičkog zavoda za zdravstveno siguranje (RZZO) da bi se obavila njihova preraspodela.

Reč je o skupim lekovima namenjenim za lečenje malignih oboljenja, novije generacije pa se zato nabavljaju po posebnom režimu.

Ona je navela da je na sastanku u Ministarstvu zdravlja pre dva dana dogovoreno da zdravstvene ustanove preraspodele zalihe, kao i da se naruče dodatne količine.

"Pojedine ustanove troše više, neke manje, rešenje situacije se očcekuje u prvoj nedelji oktobra do kada će biti obezbeđene nove količine", kazala je Karanovićeva, navodeći da je već obezbeđena kupovina lekova za koje se pretpostavlja da ih neće biti dovoljno do kraja ove godine.

Ona je navela da citostatika, zasad, ima dovoljno, da nema razloga za strah pacijenata, napomenuvši da se radi o uobičajenoj tehničkoj proceduri nabavke novih količina i kontrole potrošenih kako bi se lečenje obavljalo nesmetano.

Tokom prošle nedelje, beogradski mediji su preneli da u pojedinim bolnicama, poput KBC "Bežanijska kosa", nedostaju citostatici sa liste C, koji se nabavljaju preko RZZO.

U RZZO su rekli da Komisija za preraspodelu citostatika, koju čine onkolozi iz svih referentnih zdravstvenih ustanova, trenutno utvrđuje koji citostatici i u kojoj količini nedostaju.

Oni su, takođe, naveli da se razmatra i preraspodela neutrošenih citostatika između zdravstvenih ustanova i da će RZZO nabaviti i dodatne količine pojedinih citostatika.

Pomoćnik direktora Zavoda Vladan Ignjatović je kazao da je reč o uobicajenoj proceduri, s obzirom na to da se ne može precizno predvideti potrošnja citostatika na svakoj klinici.

On je naveo da je za 2010. godinu, samo za 16 najskupljih citostatika sa C liste RZZO izdvojio više od dve milijarde dinara.

Na listi lekova su i citostatici koje nabavljaju same zdravstvene ustanove u okviru sredstava za lekove koje im prenosi Zavod, kao i određeni citostatici u tabletiranoj formi koji se dobijaju na recept.

Govoreći o drugim vrstama citostatika, koji ne pripadaju C listi, Ignjatović je kazao da je situacija sa snabdevenošću citostatika zadovoljavajuća.

"Problem postoji samo sa nekoliko citostatika koji nedostaju, a koje će RZZO dodatno nabaviti u najkraćem mogućem roku", kazao je Ignjatović.

U Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije ima svih citostatika u količinama koje su potrebne za lečenje pacijenata za dva meseca.

Kako je nedavno izjavio v.d. direktora tog instituta Zoran Rakočević, situacija je uobičajena, a potreba za citostaticima u meri u kojoj su obavljena trebovanja na početku godine zadovoljena je pa pacijenti ne prekidaju terapiju.

"Broj pacijenata koji se leči je povećan, jer su dijagnostičke metode pristupačnije i ne događa se ništa bitnije u snabdevanju citostaticima, osim da su zalihe koje su bile predviđene, a definisane na početku godine, pri kraju" rekao je Rakočević.

On je naveo da, u slučaju da nedostaju citostatici u jednoj instituciji, postoji mogućnost preraspodele u Srbiji i uobičajena je praksa da, ukoliko u jednoj instituciji zbog prirode toka lečenja, postoji veća potreba za korišćenjem određenog citostatika, a u drugoj se pojavi višak, da se oni ustupe.

Principi onkološkog lečenja se menjaju, a lekari žele da primene najsavremenije aspekte lečenja pacijenata u svetu, pa je to, možda, razlog što je potrošnja donekle veća nego što je bila planirana na početku godine, smatra Rakočević.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na B92...