Izvor: Blic, 09.Okt.2011, 03:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Milijarde za one koji i ne žele da rade

Zloupotreba socijalne pomoći u EU, ako nije glavni, jedan je od bitnijih faktora aktuelne krize u evrozoni pošto se na davanja nezaposlenima koji nemaju baš neke želje da uopšte i nađu posao svake godine odliva na desetine milijardi evra.

Iako su zloupotrebe državnih para karakteristične, kako za mediteranske zemlje poput Grčke i Španije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tako i za Veliku Britaniju i Skandinaviju, apsolutni rekorder u Evropi po tom pitanju je Francuska, gde osoba koja ostane bez posla, može, u zavisnosti od plate koju je primala, u naredne dve godine da prima pomoć do 71.760 evra godišnje.

Francuska država na socijalna davanja troši više čak i od Švedske - 20 odsto BDP godišnje, odnosno više od 500 milijardi evra. Prema zvaničnim nalazima u izveštaju francuskog parlamenta, u 2010. je putem zloupotreba sistema socijalne zaštite država oštećena za 20 milijardi evra. To je dve trećine od 30 milijardi evra, koliko će ove godine u budžetu nedostajati za pokrivanje svih socijalnih davanja u Francuskoj, čiji je javni dug u prethodnoj godini iznosio čak 148,8 milijardi evra.

Muškarci na porodiljskom

U Švedskoj, kapitalističkoj državi sa jakim socijalnim naglaskom, 18,2 odsto očeva ne želi da uzme plaćeno porodiljsko bolovanje, iako na to imaju pravo. U toj grupi najviše je veoma mladih ili veoma starih očeva, ali i onih koji nisu rođeni Šveđani. Njih je 46,2 odsto i mahom potiču sa Bliskog istoka, iz severne Afrike i Turske.

Međutim, to vlastima očigledno ne smeta, već im kao argument za nastavak darežljive socijalne politike služi podatak da svega sedam odsto Francuza zarađuje manje od polovine prosečnog nacionalnog dohotka.

Reporter Agencije Rojters našao je u udobnom momačkom stanu na levoj obali Sene u Parizu 26-godišnjeg Žorža, koji je u opuštenoj atmosferi, uz cigaretu, novinaru objasnio kako se on lično poigrava sa sistemom socijalne zaštite u Francuskoj. Žorž svake godine radi najviše četiri meseca kao konobar ili barmen - taman toliko koliko mu je potrebno da stekne pravo na pomoć za nezaposlene, zarađujući pritom tri do četiri hiljade evra mesečno.

Sa poslodavcem se dogovori da dobije otkaz i onda ostatak godine Žorž preko socijalne pomoći zarađuje 54 odsto plate, a pritom i dalje radi na crno u barovima i restoranima onoliko koliko želi.

- Potpuno je ludo. Imam obe ruke, obe noge, nema razloga da ne radim. Ali pošto je sistem postavljen tako kako jeste, prosto nema razloga da ja sve vreme radim - objašnjava Žorž.

On živi u stanu rođaka u kojem ne plaća kiriju, pre tri godine je napustio studije prava da bi započeo karijeru rep muzičara, ali kako mu to nije išlo, shvatio je da mu se više isplati da povremeno kelneriše i izvlači novac od države.

Poligamija u Velikoj Britaniji

Baronesa Šrila Flater, koja je poreklom iz Pakistana i prva je žena azijskih korena koja je član britanskog Dom lordova, otkriva za "Dejli mejl” kako njeni sunarodnici koriste sistem socijalne pomoći u Britaniji. Ona navodi da muškarci u Pakistanu, u skladu sa šerijatom, stupaju u brak sa više žena i potom odlaze u Britaniju gde mogu da imaju samo jednu suprugu dok se ostale računaju za samohrane majke koje imaju pomoć države. U Britaniji ima oko 1.000 pakistanskih poligamnih porodica.

- Samo da sam se toga ranije setio - kaže Žorž, koji je počeo da radi sa 17 godina, ali do sada nije uplatio ni evra poreza u budžet.

Ovakav sistem zloupotrebe socijalne pomoći postoji i u Španiji, koja zvanično ima 4,2 miliona nezaposlenih i sa 21,3 odsto stanovništva bez posla drži ovaj neslavni rekord u okviru EU, ali je javna tajna da dobar deo nezaposlenih prima socijalnu pomoć i istovremeno radi na crno.

S druge strane, u Velikoj Britaniji veći deo socijalnih davanja išao je imigrantima koji su po doskorašnjim propisima imali pravo na socijalnu pomoć odmah po dolasku na britansko tlo, zbog čega su pogrdno nazivani "socijalnim turistima”.

Nakon što je vlada desničarskog premijera Dejvida Kamerona ukinule imigrantima ovakve beneficije, Evropska komisija naložila je njihovo vraćanje, pa je zbog toga nastao spor na liniji London-Brisel.

Nastavak na Blic...