Izvor: Vostok.rs, 29.Jan.2013, 11:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mi o vama sve znamo
29.01.2013. -
28. januara u državama Evrope, kao i u mnogim drugim zemljama, obeležava se Međunarodni dan zaštite ličnih podataka. On je bio utvrđen 1981. godine povodom potpisivanja Konvencije Saveta Evrope. Trenutno su se konvenciji pridružile 43 države, među njima 27 zemalja članica EU.
Osnovni principi konvencije su savesnost i zakonitost dobijanja podataka ličnog karaktera, njihovo čuvanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << za određene i zakonite svrhe, nedopuštanje zabranjenog pristupa njima i zloupotrebe prilikom daljeg korišćenja. Kako je primetio u jednom od svojih komentara Internet-portal nemačke radiostanice NDR, evropsko pravo u oblasti zaštite personalnih podataka formirano je kada je Internet bio još u povoju. Pojava takvih Internet-giganata kao što je Gugl, Fejsbuk i slični, rezimiraju eksperti, hitno zahteva revidiranje postojećih pravnih normi u sferi zaštite podataka. Još jedna nijansa – opasnost dostupa evropskim podacima od strane američkih specijalnih službi i velikih koncerna.
Ne čudi što se aktuelni Međunarodni dan zaštite ličnih podataka odvija u kontekstu neprekidnih sporova i diskusija. Upravo ovih dana Evropska komisija je predstavila Evropskom parlamentu radi razmatranja nacrt nove direktive o zaštiti podataka. Aktuelna direktiva je bila usvojena još 1995. godine. Glasanje u komitetu za unutrašnje poslove planirano je za kraj aprila, a u maju mogu da započnu pregovori između Evropskog parlamenta, Evropske komisije i Saveta ministara.
Ne dočekavši završetak svih ovih procedura, nemački poslanik frakcije zelenih Jan Filip Albreht dao je svoj nacrt zakona o pooštravanju mera zaštite podataka. Naučni saradnik odeljenja za evropska istraživanja Instituta za međunarodnu ekonomiju i odnose Sergej Utkin podvlači aktualnost problema za političare EU.
Ova tema karakteristična je za niz političkih snaga u EU, u prvom redu za zelene, govori ekspert. Partija zelenih smatra da je upravo to njena prioritetna tema. Za partiju desnog dela političkog spektra manje je karakteristično pedaliranje sličnih pitanja. Ali ipak ona će se razmatrati. U principu postoji sloga da je potreban transparentniji sistem kontrole personalnih podataka.
Već pomenuti Jan Filip Albreht, specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za pitanja zakonodavstva, ovako je okarakterisao u jednom od intervjua svoj prilaz:
- Glavni treba da bude princip – ako su ti potrebni moji lični podaci, prvo pitaj mene za pristanak, govori Albreht. Između ostalog, kada je reč o predaji lični podataka trećim licima ili njihovom objavljivanju. A ako se to dešava bez mog pristanka, komapnija ili koncern dužni su da uklone datu informaciju, čak možda da je anuliraju sa Interneta.
Mi o vama sve znamo – taj izraz predstavnika određenih službi postao je već aformizam. Da li se u epohi Interneta možemo sakriti od onih u čijim je rukama svetska mreža? Oni koji brane prava građana na lični prostor nemaju nameru da dižu ruke.
Oleg Severgin,
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/mcmay/cc-by
.jpg)
