Izvor: Magyar Szó, 04.Feb.2016, 22:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malo fali do eksplozije
U ponedeljak je evropski zvaničnik prvi put izjavio da bi Evropska Unija dala materijalna sredstva Srbiji i Makedoniji da određeni broj izbeglica zadrže u zemlji. Novac bi stizao iz takozvanog Sirijskog fonda EU. O detaljima do sada niko nije rekao ništa, što znači da se ne zna koliko bi izbeglica Srbija morala da smesti i na koliko dugo. Predstavnici državnog rukovodstcva Srbije su nakon izjave evropskog zvaničnika redom >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << izjavili da Srbija neće biti prihvatni centar, kao ni parking za izbeglice. Za „Mađar so“ o datoj temi razgovarali smo sa vojnim analitičarem Aleksandrom Radićem.
Kolika je, prema Vašem mišljenju, verovatnoća da će se scenario koji je predvideo neimenovani evropski zvaničnik i ostvariti?
- Već dugo vremena je jasno da je to bio cilj Evropske Unije. Zemlje članice EU nisu uspele da formiraju zajednički stav u vezi izbegličke krize. Kod sve više članica unije se može primetiti promena mišljenja, i sve je očiglednija odbijajuća retorika u vezi izbeglica. Unutar Evrope ne postoji solidarnost. Članice unije umesto formulisanja efikasnog rešenja su ipak postigle neki kompromis u tom pogledu da neće dozvoliti da u buduće bude očigledna njihova slabost u vezi rešavanja izbegličke krize. Stav Nemačke je promenjen nakon dešavanja u Novogodišnjoj noći. Jasno je da kancelarka Merkel mora da menja svoj dosadašnji, prilično blag, stav u vezi izbeglica i da će morati da pokuša da ohrabri države koje su to do sada kategorično odbijale da ipak prime izbeglice. Promena mišljenja se desila nešto pre proleća. Dolazak proleća je bitan detalj, jer će sa prolepšavanjem vremena ponovo ojačati i izbeglički talas. Prema pojedinim procenama, Srbijom ove godine može proći čak i milion izbeglica. Dodao bih da su to optimistične procene, dok pesimistične predviđaju mnogo veći broj za ovu godinu. Prema dosadašnjoj – skoro i nepostojećoj - izbegličkoj politici Evropske Unije, Evropa ne bi izdržala ovako veliki talas. Treba da se podsetimo i toga koliko smo često proteklih meseci slušali od više evropskih zvaničnika da Srbija kao zemlja-kandidat mora da pokaže veću solidarnost nego do sada. Ako se sve to sumira, shvatićemo da je zaista cilj Evropske Unije da baš taj deo izbeglica, koji se kreće prema zapadu, ostane u Srbiji. Ubeđen sam i da će Evropska Unija kao zvaničan uslov za postizanje punopravnog članstva propisati i prihvat izbeglica na neodređeno vreme za države zapadnog Balkana, čiji je strateški cilj evropska integracija.
Kakve bi posledice imala Srbija ako bi bila prinuđena da prihvati veći broj izbeglica?
– Srbija teško izlazi na kraj i sa sopstvenim problemima. Da ne bi poklekla pod teretom prihvata izbeglica Evropska Unija bi trebala da pruži veoma ozbiljnu materijalnu pomoć Srbiji. Ne zavidim rukovodstvu države. Ko god da pobedi na vanrendim parlamentarnim izborima i ko god da formira vladu, mora da objasni javnosti šta će se ubuduće dešavati u državi. Trebalo bi obratiti pažnju da ne platimo veću cenu za članstvo u EU nego bilo ko drugi i da ne prihvatimo veći broj izneglica nego bilo koja druga država, bez obzira na integracijske napore Srbije. Ubeđen sam da će se zbog ovih procesa povećati broj evro-skeptičara, time će paralelno ojačati uticaj Rusije u Srbiji, a kao posledica svega toga može da ojača podrška i proruskih stranaka. Evropska Unija može pokrenuti veoma opasne procese time što pokušava da izbeglice održi u zemljama Balkana. Znamo da se problemi balkanskih zemalja iz bliske prošlosti ne mogu smatrati rešenim, i dalje je u svakoj zemlji veoma jak nacionalizam, a i većina ovih zemalja se bori sa lošom privrednom situacijom. Ako se pod ovakvim uslovima moramo izboriti još i sa smeštajem izbeglica, onda se skoro svašta može dogoditi.
Da li to znači da se slažete sa češkim premijerom Bohuslavom Sobotkom, po čijem mišljenju izbeglička kriza može ponovo da ojača nesporazume na Balkanu gde može opet poteći i krv?– O tome je svoje mišljenje izrazila već i Angela Merkel. Mora biti jasno da je situacija veoma osetljiva i opasna. Nesporazumi na Balkanu su duboki, na ovim prostorima ne treba puno da bi opet sve eksplodiralo. Teret koji predstavljaju izbeglice može biti detonator koji može izazvati nove sukobe među zemljama Balkana. Bilo bi dobro da to spoznaju i države-članice Evropske Unije, ali i njihovi političari. Balkan nije na drugoj strani sveta, a sukobi koji ovde započnu mogu se lako proširiti na sve države EU.
Kako objašnjavate promenu mišljenja u državama koje su se ranije prijateljski ophodile prema izbeglicama? Da li isključivo nečim kao što se desilo u Nemačkoj, uoči Novogodišnje noći, ili ipak postoje i druge stvari koje tu igraju svoju ulogu?
– Mislim da se promena javnog mnenja može objasniti dešavanjima u Kelnu. Tu se zapravo ne radi o promeni javnog mnenja. Zvaničnici Evropske Unije su počeli da daju iskrene izjave. Do sada su o izbegličkoj krizi mislili na jedan način, a izjave davali na sasvim drugačiji. Nisu znali kako se u jednu ruku može držati distanca od političke korektnosti, a u drugu jasno formulisati problem. Nakon dešavanja u Kelnu zapadni političari su se „oslobodili“ i već sada govore ono što misle, odnosno, ono što su oduvek i odavno mislili.
Kakvog bi uticaja imao povećani broj smeštenih izbeglica u Srbiji na ekstremističke islamske grupe?
– Islamski fundamentalizam sam po sebi ne predstavlja problem, čak ni ako sa izbeglicama dođu i verski fanatici u Srbiju i u Evropu. Kao što sam već rekao; najveću opasnost predstavljaju raniji, do danas, nerešeni nesporazumi između država i naroda Balkana. A druga velika opasnost je to da se zbog izbeglica može povećati skepsa prema Evropskoj Uniji i prema njenim vrednostima. Ne treba da zaboravimo ni to da izbeglice dugoročno gledano mogu da promene nacionalni sastav Srbije. Ekstremizam u ovoj tački može da bude opasan, kao primer dovoljno je samo pogledati Bosnu i Hercegovinu gde, pre ratova devedesetih godina, nije bilo ekstremista, a islamski fundamentalizam je bio skoro nepoznati pojam, dok danas islamisti već imaju i svoj centar u Bosni i Hercegovini.
U proteklom periodu se sve više čuje o tome da vehabitski pokret ima značajnu podršku čak i u Beogradu i Vojvodini. Kakva je zaista situacija u tom pogledu?
– Nije važno koliko ljudi deli stavove ekstremista sličnih vehabijama, već koliko ljudi od njih je spremno da odu do kraja i da se late nasilja. Za izvršenje terorističke akcije ne trebaju mase, može i dvoje ljudi biti dovoljno da iz temelja dovedu u pitanje našu veru u sigurnost države. Nažalost, prilično je veliki broj onih koji su u kontaktu sa ekstremističkim stavovima. Treba da se zna da se većina nije srela sa islamskim fundamentalizmom na Balkanu, već u Beču ili u Nemačkoj. Može se ipak zaključiti da su na Balkanu u sve većem broju prisutni ekstremisti, te se povećava i mogućnost izvršenja terorističkog čina.
O kakvoj se opasnosti radi?
– Radi se o postojećoj opasnosti. Sad već ne možemo tvrditi da se ni u jednom gradu u Srbiji ne može izvršiti teroristički napad. Pre deset, ili čak i pre pet, godina jedna ovakva akcija bi izazvala iznenađenje, ali danas ne bi predstavljala nikakvo iznenađenje. Naravno, nemoguće je reći da li će neko izvršiti takav napad uopšte, i kada i gde će bi se mogao izvršiti ovakav napad.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
