Izvor: Deutsche Welle, 22.Avg.2015, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Makedonska nemoć i ravnodušnost Brisela
Suočena s talasom izbeglica, Makedonija je proglasila vanrednu situaciju u nameri da poveća pritisak na EU kako bi joj Brisel pomogao. To problem ne samo da neće rešiti, već će ga i povećati, smatra Zoran Jordanovski.
Užasne slike iz Đevđelije obišle su svet: očajnici pokušavaju da se izbore za mesto u krcatom vozu. Te slike me na neki način podsećaju na Sajgon na kraju Vijetnamskog rata ili na talas od 300.000 kosovskih izbeglica za vreme rata 1999. godine. Po drugi >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << put je Makedonija suočena sa ogromnim problemom koji nije izazvala i koji prevazilazi njene mogućnosti da ga reši. Doduše, sada je mnogo manje izbeglica nego 1999. i skoro svi žele da produže put na sever. Još jedna razlika je u tome što se tada zemlja iz sve snage potrudila da izbeglicama pomogne, a danas se ne može oteti utisku da je makedonska vlada poprilično dugo bila potpuno ravnodušna prema tim ljudima – podsetimo se da je 30 izbeglica iz dalekog sveta u Makedoniji izgubilo život hodajući po šinama koje su im bile orijentaciju na putu prema Srbiji.
Makedonska vlada je očigledno naučila lekciju iz 1999. Tada se, naime, međunarodna zajednica dugo oglušivala o pozive Makedonije da joj pomogne. To se i sada ponavlja. Zato je vlada okrenula list. Proglasila je vanrednu situaciju na jugu i severu zemlje kako bi mogla da upotrebi vojsku, pošto je u normalnim okolnostima za čuvanje granice nadležna policija.
Zoran Jordanovski, DW
Kriza je problem Evropske unije
Broj izbeglica iz Sirije, Iraka, Avganistana, Pakistana i afričkih zemalja rastao je velikom brzinom. Prošle nedelje dolazilo ih je 2.000 dnevno. U protekla dva meseca, otkako je makedonska vlada počela da te ljude registruje i da im dodeljuje najviše trodnevni, tranzitni boravak, izbrojanih je već 41.000. Mada ih je samo 47 zatražilo politički azil u Makedoniji, a svi ostali nastoje da se dokopaju granice sa Srbijom na svom putu ka Zapadu, ovaj problem je za Makedoniju preveliko opterećenje. Zemlja koja broji svega dva miliona stanovnika nalazi se usred unutrašnjepolitičke krize, a i inače je jedna o najsiromašnijih u Evropi.
Izbeglička kriza je u stvari problem Evropske unije. Izbeglice dolaze iz zemlje koja je članica EU i žele da nastave putovanje sa ciljem da se opet domognu Evropske unije. U Makedoniji su sve glasnije procene da se Atina uopšte ne trudi da spreči izbeglice u ilegalnom prelasku grčke severne granice. Naprotiv, grčka vlada transportuje izbeglice sa egejskih ostrva sve do granice sa Makedonijom. Tako se problem prebacuje na siromašnog suseda. Zbog svega toga je razumljiva odluka vlade u Skoplju.
Humanitarna tragedija
Zvanično je razlog za zatvaranje granica – želja da se sačuva bezbednost stanovništva, kao i namera da se bolje organizuje prijem i transport izbeglica. Ali ta mera ne može da reši problem. Na ničijoj zemlji između Makedonije i Grčke već se skupljaju na hiljade izbeglica. Njima je hitno potrebna hrana i medicinska nega. Što se više tih ljudi skupi na tom području, pritisak će biti veći. Makedonija se nada da će taj pritisak biti preusmeren na EU u kojoj očito postoji novac za podizanje žičanih ograda, ali ne i za pomoć zemljama koje su se slučajno našle na izbegličkoj ruti.
Možda će ovih dana mediji ostati uskraćeni za atraktivne snimke iz Đevđelije, ali problem neće nestati. On se ne može prebacivati iz ruke u ruku kao vruć krompir jer se ne sme zaboraviti da se radi o ljudima u nevolji. Međutim, sve govori da EU nema nameru da brzo uputi pomoć. Moraćemo da se naviknemo na još strašnije slike, najverovatnije i na scene nasilja. Izbeglička drama će se nastaviti i moguće je da se pretvori u tragediju. U stvari, ukupna situacija već i jeste humanitarna tragedija.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
