Izvor: Vostok.rs, 16.Maj.2013, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza potkopala veru evropljana u EU
16.05.2013. -
Glavni zaključak stručnjaka jednog od vodećih američkih socioloških instituta Pew Research Center glasi: u Evropi jača neverica u budućnost evropske integracije.
Prema podacima eksperata, broj onih koji veruju projektu EU u poslednjih godinu dana smanjio se sa 60% do 45%. Dugotrajna ekonomska kriza stvorila je u Evropi centripetalne sile koje dovode do sve većeg razilaženja u pogledima evropskih partnera. Tokom poslednjih 50 godina političari su >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << pokušali da objedine blok, mada na kraju ovi pokušaji su doveli samo do još veće razjedinjenosti i potpuno su diskreditovali evropski projekat u očima stanovništva, podvlači se u referatu.
Razvoj situacije u zoni evra očigledno je pokazao da mehanizmi koje je izradila EU uopšte nisu garancija od žestoke finansijske krize. Šta više, dati mehanizmi slabo pomažu u prevladavanju krize. Vanredno mešanje Brisela u situaciju na Kipru „u ručnom režimu“ pokazalo je da preživljavanje zone evra u njenom aktuelnom obliku zavisi ne toliko od integracionih mehanizama, koliko od Nemačke. A nemačkog novca i poreskih obveznika nema dovoljno za sve – podsetio je Glas Rusije šef katedre za međunarodnu ekonomiju Visoke škole ekonomije Leonid Grigorjev. Na kraju za Kipar je bio izabran put ne toliko spasa, koliko direktnog kažnjavanja. A od toga verovatnoća novih potresa u čitavoj Evropi samo se uvećava.
- Verovatnoća bankarskih panika mnogo se uvećala. Sada ako se u nekoj zemlji dešava bar nekakva bankarska kriza, novac će početi da se kreće iz zemlje u zemlju. Ukupna šteta od operacije za spas Kipra koju je sprovela EU sastoji se upravo u tome što ona pogoršava opštu bankarsku atmosferu u Evropi i ometa izlazak EU iz krize u celini.
U vezi sa tim karakterističan je, kako su odredili eksperti Pew Research Center, odnos evropljana prema tezi da evropska integracija jača evropsku ekonomiju. 2012. godine sa njom se slagalo 34% anketiranih. Ove godine ovaj pokazatelj je pao na 28%. Indikativno je da je najveći broj ekonomskih evrooptimista – 54%, fiksiran upravo u Nemačkoj koja, kako smatraju mnogi eksperti, dobija finansijske i političke olakšice od evropske krize. A u Grčkoji i Italiji broj pristalica evropskih integracija kao sredstva za rešavanje socijalno-ekonomskih problema zemlje iznosi trenutno samo 11%.
Optimizam evropljanima ne ulivaju ni sporovi među vodećim evropskim faktorima koi se nastavljaju povodom antikriznih strategija. To se tiče u prvom redu Nemačke i Francuske, koje se pridržavaju raznih mišljenja povodom, između ostalog, uvođenja u dejstva i ovlašćenja jedinstvenog bankarskog regulatora, formiranog na osnovu Evropske Centralne banke. Pariz smatra da je neophodno pokrenuti ovaj mehanizam što je moguće pre. Berlin insistira da pre toga treba aktivizirati procese političke integracije kako bi zemlje zone evra poštovale već usvojene u EU odluke i norme.
U sredu 15. maja glavna vest na evropskim tržištima fondova postali su neočekivano slabi pokazatelji za Nemačku. Indeks očekivanja investitora i analitičara u pogledu nemačke ekonomije u narednih 6 meseci (takozvani indeks poverenja istraživačkog indtituta ZEW) skočio je u maju svega za 0,1 poen sa 36,3 do 36,4 poena. Eksperti su pretpostavljali njegov skok do 40 poena. Tako da se kriza poverenja prema EU vidi ne samo u umovima evropljana, već i u suvim statističkim pregledima.
Petar Iskenderov,
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
