Izvor: BKTV News, 25.Jan.2013, 18:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko vlada srbijom (3)
Ambasador Nemačke je upravo rekao: “Hoćemo da Srbija što pre postane članica EU, ali ne prihvatamo da bilo koja zemlja, ulazeći u Uniju, uveze i svoje probleme“.
Otvoreno i pošteno. Čovek nam je jasno izdiktirao naš nacionaloni i politički problem. Ali, i zadatak – šta moramo da uradimo. Dodje mu kao kada detetu kažete – ako na vreme završiš domaći zadatak, dobićeš lilihip.
Najzad nam je jasno – niko bogalja ne zove na mobu za kopanje. A ni bogati prosijaka ne puštaju za trpezu. Siromahu se, već stolećima, ostavlja da pokupi mrvice.sa trpeze bogatog.
Upravo je zato i bitno uvak iznova se pitati – a ko to vlada Srbijom. Po meni – onaj ko zna da je izvuče iz brloga siromaštva. Ne mislim da je moguće postići nacionalni cilj time što ćemo steći bilo čiju blagonaklonost. Svako svoj nacinalni cilj stavlja ispred našeg. Mi smo, nažalost mali, nejaki, uz to i razjedinjeni i potrebna je djavolska veština i hrabrost da svoje nacionalne potrebe i ciljeve makar predstavimo i kao nedšto što je kompatibilno sa onim što nude ili traže veliki.
To što je Srbija, zbog svog geopolitičkog položaja, u žiži velikih – može, ali ne mora da bude prednost. Stvar je vladara da li imaju mudrosti da to iskoriste. Nije slučajno Jugoslavija bila zemlja velikog poverenje u vreme „hladnog rata“, pa čak i na čelu „nesvrstanih“ zato što je bila posebno snažna ili bogata, već što je mudrom politikom znala da se uklini izmedju velikih i da bude korektor pojedinačnih i ekstremnih mišljenja.
Danas to nije slučaj sa Srbijom. Nismo kadri čak ni da prikrijemo naše polazište u daljimn razgovorima sa prištinom.i. I kada neko postavi pitanje – ko vlada Srbijom, onda je odgovor jasan – niko pojedinačno od onih koji bi hteli da sebe postave u položaj da su oni ti koji će kontaktirati sa Briselom, ili tragati za drugima, koji će u Savetu bezbednosti braniti naše interese.
Dakle, problem je u jedinstvenom stavu. U poštovanju dogvora. U ČINJENICI DA POSTOJE I PLATFORMA I REZOLUCIJA I DA NE DAJEMO ŠANSE NI PREMIJERU NEKE STRANE ZEMLJE , A NI NJEGOVOM AMBASADORU DA SA NAMA RAZGOVARA KAO SA NEKADAŠNJIM KOLONIJOM.
I da stalno neko maše, kao crvenom maramom, – biće izbori. Biće, pa šta? Neko neće da bude u vladi. Opet – pa šta? Pre svega, Ustav predvidja da u slučaju ostavke ili izglasavanja nepoverenje Vladi ili premijeru – predsednik države je dužan u roku od trideset dana da predloži novog mandatara i samim tim novu vladu. Matematika tu nije egzaktna. Jer, u politici dva i dva nisu uvek četiri. Ko zna da li bi DS, iz nekih svojih razloga, jednostavno procenio da bi to bio dragocen trenutak da prebole poraz na majskim izborima i udje u vladu sa SNS. Jer, novi lider je jedino izričit – neće sa Dinkićem! Ali, i predsednik džave nije „engleska kraljica“, pa samim tim u sadašnjoj konstelaciji snage nije pod znakom pitanja – ko vlada Srbijom.
Dakle, ostaje ono, pozivajući se ponovo na nemčkog ambasadora, kada kaže:
- Pa i sam premijer Ivica Dačić je rekao da je Srbija spremna da razgovara o svemu, pa i o tome“.
A u pitanju je bilo: „Mislite li tu i na stolicu Kosova u UN…“?
Otuda kada se razgovara o tome ko vlada Srbijom, valja uvek imati i potpitanje: koliko su stranke koje su dobile većinu narodne volje spremne da svoje uskostranačke interese podrede istinskim nacionalnim interesima,. Ili je vlast previše zanesena šećerlemom da bi neko u ovoj godini još jednom rizikovao da Srbiju i dalje drži na sporednom koloseku Balkana, doprinoseći time da EU lakše nego ikada u istoriji iscrta nove granice i time ostavi sledećim generacijama da ponovo presipituju koliko je stvarno istinita izreka - ono što je stvarano krvlju, krvljom se može i menjati“!
U sutrašnjoj kolumni – da li smo na pravom putu ozdravljenja Srbije?
Mirko Stamenković
Tweet
