Izvor: Politika, 12.Jul.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko pregovara u naše ime
Dok institucije EU imaju izuzetno stroge uslove za prijem u stalni radni odnos, postavlja se pitanje kako Srbija bira one koji kroz pregovore o pristupanju EU odlučuju o sudbini običnih građana
Institucije Evropske unije i Republike Srbije imaju veoma različite kriterijume prijema službenika u stalni radni odnos. Evropska unija ima vrlo strog sistem novog zapošljavanja u svoje redove.
Postoji nekoliko kategorija kada je reč o trajanju ugovora i svaki >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ugovor je poprilično teško dobiti. Ako ste građanin jedne od dvadeset osam država članica i želite da se zaposlite u nekoj od institucija „za stalno”, proći ćete mnogo provera dok dođete do svog željenog radnog mesta.
Nakon uobičajene onlajn prijave i prvobitne selekcije, sledi testiranje verbalnih, numeričkih i apstraktnih veština, koje možete polagati na jednom od dvadeset četiri zvanična jezika EU. Ako kandidat uspe da prođe tri testa, onda sledi još jedno testiranje.
U drugom krugu kandidat će morati da polaže testove na jednom od tri proceduralna jezika evropskih institucija: francuskom, engleskom ili nemačkom. Kandidat će morati da odradi usmenu prezentaciju, studiju slučaja, intervju i grupnu vežbu.
I tek nakon svega toga, kandidat ulazi na rezervnu listu i može da konkuriše za otvorena radna mesta. Prolazak kroz sve prethodno navedene korake ne znači da će on/a i dobiti posao, već samo da ima dovoljno kvaliteta i znanja da može da konkuriše. Godine 2010. oko 60.000 njih apliciralo je za samo nekoliko stotina mesta na rezervnoj listi.
Posle ulaska na rezervnu listu, kandidat traži posao i ide na intervjue. Na ovaj način, EU institucije su sigurne da će, čak i ako ima nepotizma prilikom zapošljavanja, dovoljno sposoban kandidat dobiti posao.
Nepotizma (pogotovo nacionalnog) uvek ima, da se ne lažemo. Tako je javna tajna da će državljani određenih država radije pogurati svoje sunarodnike nego neke druge. Ali nepotizam dolazi na kraju procesa i nije prvi razlog za zaposlenje.
Ona stara: „Poznajem Peru domara, koji poznaje ministra, daj da zaposlimo ovo naše dete da radi nešto”, i ne prolazi baš u Briselu.
No, valja postaviti pitanje: ko pregovara o našoj sudbini? Pozitivna selekcija je svuda važna, ali je nekako važnija kada pričamo o ljudima koji treba da ispregovaraju baš svaku normu sa EU.
Dakle, to su ljudi koji će pregovarati koliko ćete vi moći čokota vinove loze posaditi, koliko će vazduh smeti da bude zagađen ili čak o nivou aflatoksina. Razumemo se, zar ne?
Mislim da prosečan građanin uopšte nije svestan koliko će detaljni biti predstojeći pregovori. Izuzetno je bitno da tokom istih i u samim pripremama, Srbiju predstavljaju stručni i nadasve sposobni ljudi.
Oni koji će ne samo znati već i razumeti okolnosti i primenu dogovorenog na svakodnevni život. Malo će biti mogućnosti promena ugovorenog posle eventualnog ulaska Srbije u EU. Prava na greške nema.
Izazova mnogo ima. Mnogo je članica EU ali i drugih nedržavnih igrača čiji se izvesni interesi sudaraju sa interesima Srbije i koje će oni kroz pregovore pokušati da nametnu Srbiji.
Srbija je u tom pogledu u podređenom položaju. Mi želimo da uđemo u klub, a njima baš i nismo neophodni, pored svih kriza i neprijatnih iskustava sa novim članicama.
Kod nas se zapošljavanje u državnim institucijama obično obavlja preko komisija i konkursa. Na kraju iznebuha dobijemo neke ljude koji su primljeni „na preporuku”.
Tabloidi se počaste i „puj pike, ne važi”. Čast izuzecima. U skorom razgovoru s prijateljem blisko vezanim za delegaciju Evropske unije u Beogradu rečeno mi je da postoje dve dominantne crte naše administracije: česta promena rukovodilaca i neretko nedostatak prave tehničke ekspertize.
Gotovo svi ljudi imaju osnovno razumevanje sistema EU, ali ono krajnje tehničko znanje je u deficitu. To je ona ekspertiza koja se kuje s vremenom dobrim obrazovanjem, pročitanim knjigama, umrežavanjem sa drugim stručnjacima i zdravim razumom. I ne nabavlja se lepljenjem plakata.
Svi konstantno pričamo o zapošljavanju preko veze ili preko partijske knjižice, ali retko ko se odista upita o posledicama takve politike negativne selekcije.
Ko će pregovarati i pripremiti naš ulazak u Evropsku uniju, pitanje je sad. Samo da ne izgradimo Potemkinovu administraciju. Da ne bude spolja gladac, a unutra jadac.
Konsultant za politike inovacija i digitalizacije EU
Stevan Ranđelović
objavljeno: 12/07/2014
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
