Izvor: Southeast European Times, 19.Okt.2011, 22:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kandidatura Makedonije za prijem u EU i dalje zaglibljena oko pitanja imena

Spor sa Atinom i dalje predstavlja prepreku, uprkos uspehu u ispunjavanju drugih kriterijuma.

19/10/2011

Biljana Lajmanovska za Southeast European Times iz Skoplja -- 19.10.2011.

Treću godinu za redom Evropska komisija (EK) preporučuje početak pregovora sa Makedonijom o pridruživanju. U najnovijem izveštaju o napretku, objavljenom 12. oktobra, ponovo je zaključeno da je zemlja spremna za početak pregovora.

Međutim, da li će se to stvarno >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << desiti zavisi od Evropskog saveta -- tela koje, zbog prigovora Grčke, nije bilo u stanju da postigne konsenzus. Atina odbija da prihvati ustavno ime svog suseda, tvrdeći da se time ugrožava nasleđe Grčke i nagoveštavaju teritorijalne pretenzije.

Istovremeno, izostavljanje prideva „makedonski“ u najnovijem izveštaju izazvalo je gnev i neki kritičari optužuju EK da je namerno istakla manjkavosti zemlje kako bi pružila razlog za odlaganje razgovora.

Predsednik Đorđe Ivanov odmah je uputio protestno pismo predsedniku EK Žozeu Manuelu Barozu zbog tog propusta. „Takvim gestovima Evropska komisija može samo da iskomplikuje već kompleksnu prirodu ovog nametnutog spora“, rekao je Ivanov.

Prema rečima bivšeg ministra inostranih poslova Slobodana Čašulea, sada je jasno da Makedonija nastavlja da se suočava sa preprekom, uprkos uspehu svog reformskog procesa.

„Već smo ispunili druge kriterijume“, rekao je on za SETimes. „U tome je licemerje Unije. Neko bi mogao da se zapita šta mi tražimo u društvu licemera.“

Uprkos kontroverzi, neki zvaničnici smatraju da je izveštaj, generalno gledano, povoljan.

„Ne računajući izostavljanje prideva „makedonski“, ovogodišnji izveštaj o napretku je fer“, kaže potpredsednica vlade za evropsku integraciju Teuta Arifi. „Procenjujem ga kao pozitivan, realan i sa porukom koja zahteva zrelost u pristupu rešavanju ozbiljnog problema koji imamo sa susednom Grčkom“, rekla je Arifi za SETimes.

Drugi, međutim, kažu da je EK iznela previše kritika, posebno kada su u pitanju sektori za koje su već planirana poboljšanja -- pravosuđe, javna administracija, borba protiv korupcije i sloboda izražavanja.

Na primer, u delu izveštaja koji se odnosi na ekonomiju, Makedoniji se daju pozitivne ocene za makroekonomsku stabilnost i monetarnu politiku, ali i negativne za visoku stopu nezaposlenosti i javnu potrošnju.

„Kada je reč o kritikama da Makedonija previše naglašava fiskalnu politiku, odnosno finansiranje projekata iz budžeta, sve relevantne ekonomske institucije, čak i dobitnici Nobelove nagrade, kažu da fiskalna politika treba da vodi političku ekonomiju“, rekao je profesor Tome Nenovski za SETimes.

„Slažem se da je nezaposlenost velika, ali je [izostavljeno da je] smanjena 6 odsto za samo nekoliko godina, u uslovima svetske ekonomske krize“, dodao je Nenovski.

Izveštaj je izazvao prkosnu reakciju premijera Nikole Gruevskog, koji je ukazao da Brisel ne igra pošteno.

„Nova taktika ... da se vrši pritisak na Makedoniju oko pitanja imena tvrdnjama da kod nas nema dovoljno reformi i prekomernim naglašavanjem slabosti je pogrešna i neće uroditi plodom, nego će dati suprotan rezultat“, rekao je Gruevski novinskoj agenicji MIA.

On je, međutim, istakao da Makedonija ostaje posvećena svojim strateškim ciljevima učlanjenja u EU i NATO, kao i reformskom procesu.

„Čak i ako reforme ne donesu očekivani rezultat u pogledu našeg prijema u NATO i EU, one su dobre za zemlju, za pobošljanje kvaliteta života građana“, rekao je on.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Southeast European Times...