Izvor: Politika, 05.Sep.2015, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je EU ušla u posao „promene režima”
Evropska unija je sve odvažnija u snažnom pritisku da se „neprihvatljivi” evropski lideri, kao što su Berluskoni, Papandreu, Janukovič, Varufakis i Cipras, sklone i zamene pokornijim političarima. Koga će sledećeg izabrati
Britanska zastava je prošle sedmice ponovo podignuta u bašti britanske ambasade u Teheranu, četiri godine posle upada demonstranata. Većina Iranaca se ne raduje. Britanske kompanije ostaće iza evropskih konkurenata u trci za projektima u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naftnoj industriji vrednim 185 milijardi dolara. Iran je suštinski izgubio poverenje u Britaniju. Neke istorijske nepravde su i dalje žive.
Uz Vinstona Čerčila kao lobistu, Britanija je od 1913. do 1945. preuzela kontrolu nad većinom persijskih rezervi nafte a „Britiš petroleum” je na osnovu toga postao jedna od vodećih naftnih kompanija u svetu. Međutim, iranski parlament je 1951. izglasao nacionalizaciju naftne industrije i izabrao za premijera glavnog zagovornika te ideje, doktora Mosadeka. On je već bio krenuo Titovim putem nesvrstavanja. Britanija je na to odgovorila pretnjama i sankcijama. Sklon suzama i ispadima, Mosadek je svejedno odoleo pritisku.
Na nizu sastanaka tokom 1952, britanska obaveštajna služba je zaprepastila američke kolege planom da se zajedničkom operacijom reše Mosadeka i vrate šaha. Posle uspešne, mada pomalo traljavo izvedene operacije, šah Mohamed Reza Pahlavi je postavljen na Paunov presto.
Piše: Džulijan Harston
OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANJU
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
