Izvor: RTS, 05.Dec.2017, 16:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jutarnji list: EU ne želi da uvozi granične sporove

Otvorena pitanja o granicama Hrvatske sa Srbijom, kao i sa Crnom Gorom, trebalo bi da budu rešena do 2023. godine, kao uslov da dve zemlje dotad zaključe pregovore o članstvu u EU i postanu punopravne članice do kraja 2025. godine, navodi se u zaštićenom dokumentu koji Evropska komisija namerava uskoro da usvoji, a u koji je uvid imao "Jutarnji list". >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Iako se Hrvatska ne spominje izričito, to je poruka iz nacrta strategije Evropske komisije nazvane "Verodostojna perspektiva proširenja za Zapadni Balkan", u kojoj se navodi da EU ne želi da uvozi granične sporove između država regiona, navodi Jutarnji list.

Taj nacrt još je zaštićeni dokument, a konačna verzija trebalo bi da se usvoji i objavi u februaru 2018. godine, što je najavio u svom godišnjem govoru o stanju Unije predsednik Komisije Žan Klod Junker.
Iz strategije je vidljivo da postoje indikativni jasni rokovi samo za Crnu Goru i Srbiju, za koje se kaže da će moći u EU do kraja 2025. godine, a za ostale države samo se navodi da do tada treba da "napreduju u pristupnim pregovorima".
"Postoje i dalje važni bilateralni sporovi između država regiona koji su preostali za rešavanje. EU neće uvoziti te sporove. Trajno rešenje treba pronaći pre nego što država uđe u EU. Sve države moraju nedvosmisleno da se obavežu i rečima i delima, da prevladaju nasleđe iz prošlosti, podstaknu pomirenje i reše otvorena pitanja znatno pre njihovog pristupa u EU", navodi se u dokumentu.
U planu koji predviđa članstvo Crne Gore i Srbije u EU do 2025. godine piše da se pre zaključenja pristupnih pregovora moraju rešiti svi granični sporovi jer EU "ne može niti će uvoziti takve probleme".
"U slučajevima gde granični sporovi ne budu rešeni, strane ih moraju predati bezuslovno na obavezujući način konačnoj arbitraži ili Međunarodnom sudu pravde pre zaključenja pristupnih pregovora i u potpunosti poštovati presude", navodi se.
Istovremeno, lideri regiona se podsećaju na to da je članstvo u EU stvar izbora za koji je potreban politički konsenzus i podrška građana i zato ne bi trebalo da postoji dvoumljenje lidera o tome gde pripada Zapadni Balkan i u kojem smeru se kreće.
"To je očito poruka Srbiji, gde se često postavlja pitanje izbora između EU i Rusije", zaključuje Jutarnji list.
List ocenjuje i da je za Srbiju važna i poruka da će morati da reši odnose sa Kosovom putem pravno obavezujućeg dokumenta, za koji se u ovom dokumentu navodi da je ključan za stabilnost celog regiona i evropsku perspektivu.
U dokumentu su navedeni indikativni koraci za završetak članstva Crne Gore i Srbije u EU do 2025. godine, a prema predviđenom planu do kraja 2019. godine, te države bi trebalo da se fokusiraju na ispunjenje prelaznih merila iz područja vladavine prava.
"Srbija ih ima čak 50, a nakon što se potvrdi njihovo ispunjenje, EU će odrediti merila za zatvaranje tog poglavlja. Osim toga, do kraja te godine Srbija mora da ispuni i prelazno merilo iz poglavlja 35 koje, iako se zove formalno 'ostala pitanja', sadrži uslov normalizacije odnosa s Kosovom", piše Jutarnji.
"Srbija i Kosovo najkasnije do ovog roka moraju postići sveobuhvatnu normalizaciju odnosa koja bi otvorila put za dalji supstancijalni napredak Kosova na putu prema evropskim integracijama", stoji u nacrtu uz napomenu da to treba osvežiti kada se objasni vremenski okvir za dijalog.
Iako je iz dokumenta vidljivo da su indikativni rokovi za završetak procesa integracije u članstvo u EU jasno navedeni samo za Crnu Goru i za Srbiju, jer su u ovom trenutku vodeći u tom procesu, u istom nacrtu se navodi da je ta perspektiva otvorena za sve "partnere" iz regiona, kao i da i dalje ostaje zasnovana na individualnim zaslugama.
Kako se navodi, u dokumentu se namerno ne spominje "šest država", već "šest partnera", zbog Kosova koje još nije priznalo pet država članica Evropske unije.

Nastavak na RTS...