Izvor: RTS, 18.Maj.2010, 12:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Junker: Verujte u evro!
Evro nastavlja da slabi prema dolaru. Lideri EU poručuju da će "braniti evro po svaku cenu". Posle Grčke, sve oči uprte u Španiju i Portugal. Francuska predlaže kazne za članice evrozone koje ne poštuju pravila.
Evro je bio i ostao valuta kojoj se veruje, poručeno je sa sastanka ministara finansija evrozone, a predsednik evorozone Žan Klod Junker na skupu je uzviknuo: "Verujte u evro"!
Drastičan >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pad kursa evra, koji brine nemačke i evropske političare, veliki broj nemačkih firmi smatra veoma povoljnim faktorom za poslovanje, pokazala je anketa koju je među nemačkim preduzećima sproveo dnevnik "Fajnenšel tajms Nemačka" (FTD).
Nemački proizvodi na svetskom tržištu postaju jeftiniji, što će, barem kratkoročno, doprineti daljem rastu izvoza, koji je posle prošlogodišnje teške krize, počeo da se oporavlja.
Na primer, automobilski koncern BMW očekuje "pozitivan efekat u trocifrenom milionskom iznosu".
Od pada kursa evra profitiraće i evropski koncerna za vazdušni saobraćaj EADS, kojem, navodi FTD, a pad vrednosti evra za 10 centi donosi dobit od jedne milijarde evra.
Postoji i niz branši u Nemačkoj kojima ove promene otežavaju poslovanje, kao što su čeličan i avio-kompanije, koje sirovinu, odnosno gorivo, plaćaju u dolarima.
Iako je Evropska unija prošle nedelje poručila da će "braniti evro po svaku cenu" i usvojila fond za odbranu vredan 750 milijardi evra, najniža vrednost evropske valute u poslednje četiri godine izražava strah investitiora da preduzete mere neće biti i dovoljne.
Samo tokom prošlog vikenda evro je oslabio za gotovo dva centa i sada se za njega dobija 1,23 dolara, dok je početkom godine vredeo 1,43 dolara.
Osim nepoverenja prema evropskim ekonomskim merama, svetsko tržište ne pokazuju ništa više vere ni u najavljene aktivnosti Španije, Portugala, Italije i Francuske, koje bi trebalo da smanje deficite tih država.
Pred početak sastanka ministara evrozone, švedski ministar finansija Anders Borg pozvao je Španiju i Portugal, zemlje koje se posle Grčke navode kao "najugroženije" zbog velikog državnog duga, da javno objave koje mere preduzimaju u cilju smanjenja deficita.
Švedska, koja nije članica evrozone, imala je prošle godine deficit od samo pola procenata, a ključ za dugoročnu stabilnost Šveđani vide u rešavanju pitanja javnog finansiranja.
U evrozoni takođe smatraju da je Grčka na dobrom putu i da će ispuniti sve preuzete obaveze. Prva tranša finansijske pomoći od 20 milijardi evra već danas je stavljena na raspolaganje Grčkoj.
Trenutno se u evrozoni zahteva od država članica da ne pređu deficit od 3 odsto BDP-a, a da svoja dugovanja drže ispod 60 odsto BDP-a. Članice koje prekrše ta pravila treba sankcionisati, poručuju iz francuskog ministarstva finansija.
Francuski predlog pod sankcijama podrazumeva uskraćivanje pomoći iz strukturalnih fondova EU, ali i oduzimanje evropskog prava glasanja.
Finansijski stručnjaci tvrde da je stvaranjem Evropskog finansijskog stabilizacionog fonda zaista sav raspoloživi novac na stolu i da je sada stvorena sigurnosna mreža za države poput danas Grčke, a sutra Španije, Portugalije, Italije...
Ništa od željenih efekata, međutim, neće biti ostvareno, ako ne bude suštinske fiskalne konsolidacije, razumnog i umerenog trošenja budžeta, tvrde pojedini stručnjaci.
"To je sada zaista ključno pitanje... Ako Portugal i Španija ne dovedu u red javnu potrošnju tokom nekoliko narednih godina, vlade će se gušiti u dugovima, neće biti u stanju da vraćaju kredite i to bi bio scenario najgore vrste", upozorava ekspert briselske banke ING Karsten Brzeski.
