Izvor: B92, 09.Feb.2011, 09:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Junker: Evro će preživeti krizu
Atina -- Premijer Luksemburga i čelnik Evrogrupe, Žan-Klod Junker, kaže da je uveren da će se Evropa izvući iz dužničke krize.
On je pohvalio prezaduženu Grčku za primenu nepopularnog programa štednje.
Junker je u Atini, nakon razgovora sa grčkim premijerom Jorgosom Papandreuom, izjavio kako je "uveren da evro nije u opasnosti" i odbacio mogućnost da bi Grčka mogla da bude izbačena iz monetarne unije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zbog svojih akutnih dužničkih problema.
Nakon što je nagomilala veliki budžetski deficit i javni dug, Grčka je lani izbegla bankrot samo zahvaljujući finansijskoj pomoći Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda u vidu trogodišnjeg zajma u iznosu od 110 milijardi evra.
U zamenu za tu pomoć, vlada premijera Papandreua je smanjila penzije i plate i istovremeno povećala poreze i dobnu granicu za penzionisanje, u pokušaju da do 2014. smanji budžetski deficit na ispod tri odsto bruto domaćeg proizvoda.
Junker je pohvalio vladu u Atini za "ozbiljnu, konkretnu i doslednu" primenu mera štednje.
"Slažemo se sa grčkim programom i posebno sa ciljem smanjenja budžetskog deficita, a ako taj cilj ne bude ispunjen, siguran sam da će biti primenjene dopunske mere", istakao je premijer Luksemburga.
Evrozona o jačanju fonda za finansijsku pomoć
Ministri finansija članica evrozone će 14. februara razgovarati o povećanju obima fonda za finansijsku pomoć prezaduženim članicama i načinima za sprečavanje mogućih novih kriza, ali je malo verovatno da će konačne odluke biti donešene pre marta.
Ministri finansija zemalja koje kao valutu koriste evro i predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše, pokušaće da postignu napredak u dogovoru oko novih, sveobuhvatnih mera protiv dužničke krize država.
Među te mere spada i povećanje obima Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), koji je stvoren u maju 2010. sa 440 milijardi evra za pomoć prezaduženim članicama evrozone, kako bi se povećao njegov kapacitet kreditiranja i povećala fleksibilnost u pogledu trošenja sredstava.
Povećanje obima fonda EFSF je glavna tema razgovora u evrozoni već mesecima, otkad je postalo jasno da njegov stvarni kapacitet kreditiranja iznosi samo oko 250 milijardi evra, a ne 440 milijardi evra, usled garancija koje su ugrađene u fond, a potrebne su da bi se zadržao najviši kreditni rejting "AAA".
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
