Izvor: Politika, 27.Apr.2013, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jugosfera – san balkanskih menadžera
Ekonomska zajednica bivših republika SFRJ mogla bi znatno podstaći privredni rast tih država i zaustaviti „odliv mozgova”
Ozbiljna ekonomska kriza u Evropi, nove političke realnosti u regionu od početka ovog milenijuma, balkanski raskorak u približavanju Evropskoj uniji uz pojedinačna otvaranja drugim mogućim privrednim partnerima poput Rusije, Turske, Azerbejdžana, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata, odnedavno podstiču ideju o novim ekonomskim integracijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u regionu kao načinu da Balkan izađe iz ekonomske provalije.
Kakav je uticaj evropskih integracija na ekonomski rast država iz sastava bivše Jugoslavije, Albanije, Rumunije i Bugarske?
Države zapadnog Balkana koje su nekada bile u sastavu SFR Jugoslavije danas imaju isti strateški cilj, a to je pristupanje EU. Taj cilj istovremeno snažno podržava i EU koja je još 1999. godine za sve zemlje zapadnog Balkana (izuzev za teritoriju Kosova) pokrenula Proces stabilizacije i pridruživanja sa ciljem jačanja političkih i ekonomskih veza između države koja se nalazi u procesu i EU, ali i kao okvir za uspostavljanje odnosa saradnje između samih država zapadnog Balkana do njihovog stupanja u članstvo EU. Postavljanjem regionalne saradnje kao jednog od uslova evrointegracije, dat je snažan podsticaj obnavljanju prekinutih ekonomskih odnosa zemalja zapadnog Balkana.
EU je još 2000. državama zapadnog Balkana odobrila autonomne trgovinske preferencijale kojima je omogućila poseban, količinski neograničen, bescarinski pristup svom tržištu za skoro sve proizvode poreklom sa zapadnog Balkana.
Ukidanje carine EU na uvoz robe iz Srbije od 2000. ovdašnjim preduzećima je godišnje prosečno štedelo oko 300 miliona evra i ujedno rezultiralo povećanjem vrednosti izvoza skoro sedam puta u 2012. u odnosu na 2001. Autonomni trgovinski preferencijali su svakako jedan od razloga zbog kojeg je EU svim državama zapadnog Balkana najvažniji trgovinski partner, tj. sa EU obavljaju u proseku između 60 i 80 odsto ukupne razmene robe s inostranstvom.
Međutim, svetska ekonomska kriza iz 2008. znatno je uticala na rast i razvoj i privrede EU, a time i na privrede država zapadnog Balkana. Nesporno je ipak da evropske integracije pružaju mogućnost za jači rast i razvoj privreda ovih zemalja. Da li će ti efekti biti iskorišćeni, najviše zavisi od samih država.
Kakve su srednjoročne prognoze za ekonomski razvoj celog Balkana?
Globalna svetska kriza zaustavila je prosperitetne procese u regionu Balkana od pre desetak godina, a naši glavni spoljnotrgovinski partneri iz Evrope zaokupljeni su strukturnim promenama na unutrašnjem planu. U narednih nekoliko godina na Balkanu ne treba očekivati novi talas stranih investicija, a prepreke za privredni rast u regionu biće i visok javni dug, budžetski deficit, visoka stopa nezaposlenosti i relativno niska domaća štednja.
S obzirom na to da postoji snažna sprega između političkih reformi i ekonomskog stanja zemlje, završetak tranzicije će se u nekim zemljama odužiti a novopriključene zemlje EU će kaskati zbog nedostatka sredstava za visokotehnološka ulaganja koja su nužna da bi se zaista približili starim članicama, što može proizvesti razočaravajući efekat u narodu.
Koliko je ideja ekonomske „Jugosfere” prisutna kao katalizator poslovnih inicijativa privatnog kapitala sa terena bivše Jugoslavije? Da li je „Jugosfera” šansa za Srbiju?
Stvaranje „Jugosfere”, kao svojevrsne ekonomske zajednice bivših republika SFRJ, podržava veliki broj domaćih stručnjaka i političara. Predstavnici železnica Srbije, Hrvatske i Slovenije potpisali su protokol o osnivanju zajedničkog železničkog preduzeća „Kargo 10”, i BiH je spremna da se priključi ovom projektu. U toku su i razgovori o potpunoj međusobnoj liberalizaciji i transportnog saobraćaja zapadnog Balkana.
Mogućnost zajedničke saradnje postoji i u domenu ulaganja u nauku, istraživački rad uz sprečavanje „odliva mozgova”, što bi trebalo da bude prioritet svih zemalja u regionu. Saradnja u okviru Dunavske strategije je takođe velika šansa za formiranje velikih zajedničkih kompanija. Sa 588 kilometara toka Dunava, Srbija zahvata četvrtinu plovnog puta, i tu se može locirati intermodalni punkt za rečni, železnički, avio i drumski saobraćaj, tako da to bude jak logistički centar za jugoistočnu Evropu.
Većina vodećih menadžera bivših jugoslovenskih republika smatra da je neminovno da se kompanije koje rade u regionu međusobno povezuju, i čvršće sarađuju. Međutim, realno malo je konkretnih rezultata, zato je neophodno uspostaviti čvršću privrednu saradnju između vlada zemalja regiona, kao i između privrednika.
Šta su razlozi zbog kojih se Srbija poslednjih godina sa Albanijom „tuče” oko poslednjeg mesta na grafikonima koji prikazuju ekonomske parametre zemalja regiona?
Albanija je ušla u program reformi još početkom devedesetih godina, ali preokret od strogo centralizovane države u modernu evropsku državu vrlo je dug put. Srbija je pre otpočinjanja reformskih procesa bila suočena sa godinama sankcija, ratnih razaranja, političkih promena. Iako je njena polazna osnova bila generalno bolja, njene prednosti su u međuvremenu izbledele... Tehnološka zaostalost opreme u našim fabrikama i sudar efekata svetske ekonomske krize sa nedovršenim procesom tranzicije onemogućavaju nas da lako i brzo izmenimo sve što je potrebno da bi se potencijali pretočili u stabilan privredni rast i realne izvozne tokove. Uz sve to, predstoji nam i ovladavanje novim menadžerskim i marketinškim znanjima.
Kakve bi investicije ili eventualno zajednički projekti mogli da značajnije poboljšaju ekonomsko stanje u regionu?
Investiciona ulaganja u energetski sektor, infrastrukturne i ekološke projekte, zajednička proizvodnja za treća tržišta, u prvom redu gde se koriste prednosti sporazuma o slobodnoj trgovini, u znatnoj meri bi doprineli poboljšanju ekonomskog stanja, kako u zemljama tako i na nivou regiona. Ipak, sada je malo međusobnih ulaganja.
Poboljšanju ekonomskog stanja privreda naših zemalja u znatnoj meri bi doprinelo formiranje zajedničkih konzorcijuma i realizacija projekata zajednički dobijenih na tenderima. U praksi te poslove često uzimaju stranci, a naše firme su podizvođači.
Da li su zemlje regiona u odnosu na osamdesete godine višestruko uvećale svoje javne dugove i tako postale zavisne od stranog faktora?
Javni dug svake zemlje iz nekadašnje Jugoslavije veći je danas nego što je bio spoljni dug SFRJ pre raspada.
Tanja Vujić
objavljeno: 28.04.2013
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
