Izvor: B92, 21.Nov.2011, 17:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još jedna žrtva krize u Evropi
Brisel -- Finansijska kriza u Evropskoj uniji odnela je još jednu žrtvu, premijera Španije Hosea Luisa Sapatera koji je pretrpeo težak poraz na vanrednim izborima.
To je za manje od mesec dana treća žrtva dužničke krize: funkcije primijera morali su, po kratkom postupku, da napuste premijeri Grčke i Italije, Jorgos Papandreu i Silvio Berluskoni.
Prošle godine zbog toga su pali predsednici vlada >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Portugalije i Irske Žoze Sokrateš i Brajan Kauen.
Finansijski kolaps Kipra i Portugalije, ili eventualno Slovenije, zapadna Evropa bi mogla da preživi na nogama. Ali veći potresi u Španiji i Francuskoj, dve vodeće ekonomije EU, sigurno bi ugrozilo funkcionisanje evrozone.
"Pred nama je teško vreme... Boriću se protiv deficita, velikih dugova, ekonomske stagnacije i svega što pogadja našu zemlju u ovim kritičnim okolnostima", istakao je novi španski premijer Marijan Rahoja svestan da se suočio sa najvećim izazovom u karijeri.
Dolaskom tehnokrata Marija Montija i Lukasa Papademosa i sada lidera Narodne stranke Rahoja u Španiji kriza u evrozoni nije rešena. To je dugoročan problem, koji će, kako se najavljuje, biti glavna tema decembarskih razgovara u Briselu.
"Kriza u Evropskoj uniji je sistemska i potrebne su nove mere i napori za rešenje finansijskih i ekonomskih problema", upozorio je ove sedmice predsednik Evropske komisije Zzoze Manuel Barozo.
Strah od produbljivanja krize već nameće pitanje: koja je sledeća najslabija karika u evrozoni, koja ima 17 članova.
Prema najnovijoj listi "Evroplus monitora", koja je nedavno sačinjena na osnovu konkuretnosti, finansijskog ponašanja i privrednog razvoja, u najgoroj situaciji su, pored Grčke, Kipar, Portugalija, Italija, Francuska i Španija.
Sa sve većim problemima se suočava i Slovenija, dok se čuju upozorenja da bi kriza u Italiji mogla sa sobom da "povuče" i Austriju, iako ona zasad ima odličan bonitet.
"Francuska je sledeća slaba karika evrozone", upozoravaju finansijski stručanjaci. Ona zasad stoji bolje od Italije pošto ima dug od "samo" 1.600 milijardi evra, ali finansijski problemi su sve složeniji.
Predsednik Nikola Sarkozi je na mukama pošto Francuska ulazi u izbornu godinu. Vlada u Parizu je početkom meseca uvela mere štednje, kako bi obezbedila dodatne prihode države od 65 milijardi evra.
Sarkozi se, međutim, uzdržava od preduzimanja radikalnijih poteza, pošto se plaši da bi to moglo da izazove gnev birača na predstojećim izborima. Pogotovo što ankete već pokazuju da ozbiljno zaostaje iza socijalističkog kandidata za predsednika Francuske.
Pogledaj vesti o: Grčka
.jpg)
