Izvor: RTS, 04.Feb.2012, 12:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jaka EU, NATO i Rusija
Šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele zalaže se za jaku bezbednosnu politiku EU, partnerstvo sa NATO, ali i Rusijom. Za partnerstvo sa Evropom založila se i Hilari Klinton na Međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji u Minhenu. Na skupu učestvuje i ministar Vuk Jeremić.
Ministar inostranih poslova Nemačke Gvido Vestervele založio se jutros, u izlaganju na 48. Međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji u Minhenu za jaku bezbednosnu politiku >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Evropske unije i partnerstvo sa NATO.
Prema njegovim rečima, cilj tog partnerstva i snažnije bezbednosne politike EU mora biti mir na kontinentu i svetu. Nemačka bi, kako je naveo u izlaganju, otvarajući panel diskusiju "Izgradnja evro-atlantske bezbednosne zajednice", imala centralnu ulogu u tome.
"EU je više od zajedničkog tržišta i monetarne unije - politička unija i jedinstveni mirovni projekat, sidro bezbednosti na kontinentu", naglasio je Vestervele na konferenciji na kojoj učestvuje i ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić.
Proširenjem sankcija protiv Irana, prema njegovim rečima, EU je pokazala da Evropa nije spremna da prihvati nuklearno naoružanje Teherana.
"Jaka EU i jak NATO nisu suprotnost, već su komplementarni, rekao je on, ocenivši da NATO ostaje neizbežan faktor i garant bezbednosti. Kada je reč o EU, Vestervele je istakao da je zajednička bezbednosna politika neophodna.
"Imaćemo je samo ako EU bude raspolagala potrebnim civilnim i vojnim mogućnostima", poručio je Vestervele i dodao, da takva EU mora biti otvorena za nova partnerstva. Tu, pre svega, kako je istakao, misli na učešće SAD, Rusije, Turske i drugih zemalja u bezbednosnim akcijama.
Održive bezbednosti neće biti bez Rusije, ukazao je Vestervele. "Moramo naša civilna društva i ekonomije još više otvoriti i povezati", rekao je šef nemačke diplomatije, ukazujući da bezbednosti neće biti bez osnovnih prava.
"Ta osnovna prava se gaze u Siriji i Savet bezbednosti UN ne sme više ćutati u vezi nasilja u toj zemlji i vreme je da ovo telo svetske organizacije postigne dogovor na ovu temu", rekao je Vestervele i dodao da preventivna bezbednosna politika znači i zalaganje i borba za zajedničke vrednosti.
Američka državna sekretarka Hilari Klinton ocenila je da sve dok postoje nerešeni konflikti u istočnoj Evropi, na Balkanu i Kavkazu, Evropa ostaje nepotpuna i nebezbedna, i založila se za veće poverenje između zapada i Rusije.
Ona je u izlaganju na 48. Medjunarodnoj bezbednosnoj konferenciji rekla da su SAD zajedno sa Evropom radile na poboljšanju strateških odnosa sa Rusijom. Ti napori su, kako je dodala, doneli rezultate, ali se mora i dalje raditi na njima.
Šefica američke diplomatije pozvala je Evropu da učini više za privredni rast u borbi protiv dužničke krize i obećala je da je Evropa prvi partner njene zemlje. Bezbednost i blagostanje su, prema njenim rečima, neodvojivi.
Ministar obrane SAD Leon Paneta je obećao održivo strateško partnerstvo Evropi i rekao da Evropa za Vašington, i pored novih strateških prioriteta na azijsko-pacifički prostor i Bliski Istok, ostaje glavno težište za vojno učešće i diplomatiju.
Kada je reč o Avganistanu Paneta je zatražio brzi kraj međunarodne vojne misije, izrazivši nadu da će avganistanska vojska moći tokom 2013. godine u potpunosti da preuzme odgovornost za bezbednost u zemlji. Istovremeno on je obećao da će međunarodno vojno prisustvo ostati do kraja 2014.godine.
Jako obezbeđenje zbog gostiju i demonstranata
Međunarodna konferencija je okupila na stotine eksperata i vodećih svetskih političara, šefova država ili vlada i ministara iz oko 70 zemalja, a ceo skup obezbeđuje oko 3.000 policajaca.
Ovogodišnja, 48. Međunarodna bezbednosna konferencija u Minhenu u znaku je brojnih problema u svetu, pa će glavnu ulogu tokom sutrašnjeg, glavnog dana, imati visoki gosti iz SAD i Rusije.
U Minhenu se, na brojne izazove koji se postavljaju u svetu, a koji ugrožavaju mir, očekuju odgovori od zvaničnika Vašingtona i Moskve, a glavna pažnja sigurno će biti posvećena Siriji, ali i Iranu, kao i nemirima u Egiptu.
Zbog ovih kriznih žarišta ovogodišnja minhenska konferencija, prema oceni učesnika, može biti smatrana kriznim sastankom, a o značaju najbolje svedoči da će najveće svetske sile biti zastupljene sa čak dva visoka predstavnika.
Tokom sutrašnjeg dana na dnevnom redu biće diskusije na temu "Izgradnja evroatlantske bezbednosne zajednice", "Taktičko nuklearno oružje u Evropi", kao i panel "Finansijska kriza i posledice po međunarodnu bezbednost", i "Pametna odbrana, Evropa i budućnost Transatlantske alijanse".
I ove godine konferencija se, uz najavljene demonstracije protivnika NATO i globalizacije, održava u luksuznom hotelu "Bajrišer Hof".
Predsednik ove konferencije Volfgang Išinger, bivši predstavnik EU u "trojci" u pregovorima o Kosovu je uoči početka skupa upozorio na opasnost vojnog udara na Iran.
Inače, konferenciju je 1962. godine, s idejom da se prvenstveno bavi pitanjem odbrane, osnovao Evald Hajnrih fon Klajst Šmencin, jedan od zaverenika grupe oko grofa Štaufenberga, koja je izvela neuspeli atentat na Adolfa Hitlera.
Pogledaj vesti o: NATO, NATO skup
