Izvor: B92, 05.Okt.2012, 13:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izveštaj o napretku je slika Srbije

Beograd/Brisel -- Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer kaže da izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije nije pozitivan ni negativan, nego daje sliku o situaciji u zemlji.

"Ono što je po meni bitnije, to je što će u izveštaju biti navedeno šta treba učiniti u predstojećim mesecima, i šta očekujemo od nove Vlade Srbije", rekao je Dežer novinarima u beogradskom Medija centru.

Prema njegovim rečima, izveštaj EK koji će biti objavljen 10. oktobra, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << meri napredak Srbije od oktobra 2011. do oktobra ove godine, što uključuje i period kada nije bilo aktivnosti skupštine i vlade zbog majskih izbora.

On je rekao da je bilo pozitivnih pomaka, ali da sigurno Srbija nije učinila napredak po nekim pitanjima, među kojima su pitanja ljudskih prava i zaštita manjina i LGBT populacije.

Predstavnici EU poručili su danas u Beogradu da održavanje Parade ponosa nije ulaznica Srbije u EU, ali da Unija želi da vidi da se u Srbiji poštuju ljudska prava, uključujući prava LGBT populacije.

Dežer je dodao da će prioritet za nastavak evrointegracija Srbije biti dijalog sa Prištinom.

U sažetku "Strategije proširivanja i Glavnih izazova 2012-2013", u koji je agencija Beta imala uvid, EK navodi da je Srbija ostvarila "izvestan napredak" u evropskim reformama, a otvaranje pregovora za članstvo u Uniji biće preporučeno pošto Beograd bude ostvario napredak u reformama i ispunio ključni zahtev o poboljšavnju odnosa s Prištinom.

Evropski komesar Štefan File će 11. oktobra u Beogradu čelnicima srpske vlasti obrazložiti Godišnji izveštaj o napretku Srbije u integracijama u Evropsku uniju.

U tom dokumentu piše da su reforma pravosuđa i javne uprave, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i ostvarivanje osnovnih prava ključne su oblasti na koje zemlje moraju da se usredsrede da bi napredovale putu ka EU.

"Jačanje vladavine prava, uključujući reformu javne uprave, ključno je za približavanje zemalja EU i njihovu spremnost da na kraju u potpunosti preuzmu obaveze iz članstva", navodi se u sažetku "Strategije proširivanja i glavnih izazova 2012-2013".

Zemlje koje žele da pristupe EU već u ranoj fazi treba da uspostave i unapredjuju "odgovarajuće funkcionisanje ključnih institucija za vladavinu prava i demokratsko upravljanje", od nacionalnih parlamenata preko vlade i pravosudnog sistema do policijskih i drugih službi, navodi se u dokumentu.

Većina zemalja u procesu pridruživanja suočava se sa više ključnih izazova u oblasti pravosudja, korupcije, borbe protiv organizovanog kriminala, reforme javne uprave i osnovnim pravima, navodi se u dokumentu u koji je imala uvid agencija Beta.

Podseća se da će se upravo od tih oblasti, obuhvaćenih poglavljima 23 i 24, krenuti u pregovorima o članstvu.

Ocenjuje se da u oblasti pravosudja zemlje moraju da uspostave nezavisno i efikasno pravosudje i dodaje da se u tom cilju u većini zemalja sprovode reforme.

Izazovi se, pre svega, odnose na uspostavljanje procedura imenovanja pravosudnih visokih službenika, uspostavljanje ravnoteže izmedju nezavisnosti pravosudja i odgovornosti, uključujući rešavanje pitanja imuniteta pravosudnih zvaničnika, i smanjenje broja zaostalih predmeta.

Jedan od ključnih izazova je i primena sudskih odluka, navodi se u dokumentu i ocenjuje da je osim institucionalnih i administrativnih reformi, potrebno promeniti i kulturu u sistemu pravosudja kako bi se razvila svest o službi u korist gradjana.

Korupcija je i dalje raširena u većina zemalja koje se pridružuju EU, a ta pojava ugrožava vladavinu prava, negativno se odražava na poslovno okruženje i nacionalne budžete i utiče na svakodnevni život gradjana u oblastima poput zdravstva i obrazovanja.

"Zemlje moraju da uspostave jake okvire za prevenciju korupcije, posebno kada je reč o transparentnosti rada javnih tela i korišćenja javnih fondova", navodi se u dokumentu.

U mnogim zemljama su potrebni dodatni napori u pogledu uredjenja pitanja finansiranja političkih stranaka i izbornih kampanja, rešavanja sukoba interesa, transparentnosti javnih nabavki i pristupa informacijama.

U nekim zemljama su uspostavljena specijalna tužilaštva za korupciju koja se obično bave i organizovanim kriminalom, i ona dobro funkcionišu, konstatuje se u dokumentu.

Ukazuje se da zemlje u procesu pridruživanja moraju da ostvare kontinuitet u ostvarivanju rezultata i da uvedu pouzdane statisike kako bi se dobila slika o uspešnosti politike za suzbijanje korupcije.

Borba protiv organizovanog kriminala, takodje, predstavlja problem u zemljama u procesu pridruživanja, iako je ostvaren napredak, ocenila

je Evropska komisija.

Mnoge zemlja još mnogo toga treba da urade kako bi se sprovodile odgovarajuće istrage, kako bi sudjenja bila efikasna i ostvarila neophodna saradnja na nacionalnom i medjunarodnom planu.

Reforma javne uprave je i dalje ključni prioritet a zemlje u procesu pridruživanja moraju da povećaju napore da poboljšaju javnu administraciju na svim nivoima.

Gradjanska, politička, socijalna i ekonomska prava kao i prava manjina su ključna pitanja u većini zemalja u procesu pridruživanja, navodi se u sažetku strategije proširenja koja će biti objavljena 10. oktobra.

Osnovna prava su garantovana zakonom ali i dalje postoje problemi u primeni zakona a u nekim slučajevima i zakonodavstvo ima nedostatke, navodi se u dokumentu i kao primer navodi regulativa za suzbijanje diskriminacije.

Takodje, institucije poput zaštitnika gradjana moraju da se osnaže, kao i policija i druge službe koje se bave zločinima iz mržnje i nasiljem zasnovanom na rodnoj pripadnosti.

"Opšti stav društva prema osetljivim grupama poput etničkih manjina i LGBT osoba je i dalje problem", konstatuje se u sažetku strategije proširenja.
Pogledaj vesti o: Nova godina

Nastavak na B92...

Kurir: Dežer: Izveštaj daje sliku o Srbiji