Izvor: Politika, 17.Okt.2012, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izveštaj o izveštaju

Preterali smo čak i za ukus briselskih birokrata

Izašao je Izveštaj o napretku Srbije. I gle čuda, svi su se usredsredili ne na taj, već na drugi izveštaj, o strategiji proširenja Evropske unije i glavnim izazovima za ovu i sledeću godinu. U tom drugom izveštaju se nalazi taj famozni stav da Srbija treba da poštuje teritorijalni integritet Kosova. Mene je jedino iznenadilo koliko se ljudi iznenadilo takvim stavom. Pa zar nam godinama iz Evrope, naročito iz njenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najmoćnijih zemalja, ne stižu poruke o tome kako Srbija treba da se odrekne Kosova i Metohije, kako sa njim treba da uspostavi dobrosusedske odnose, kako ti odnosi treba da se u potpunosti normalizuju… Svi oni koji šalju te poruke pod Kosovom posmatraju celokupnu teritoriju južne srpske pokrajine. I tu se ništa nije promenilo. Zašto su baš sada upotrebili formulaciju „teritorijalni integritet Kosova”? Pa možda zbog toga što se u poslednje vreme s najvišeg mesta u vladi više puta govorilo o podeli Kosova kao najboljoj opciji. Pa je možda upravo to odgovor na tu verovatno zakasnelu, a svakako loše pripremljenu inicijativu.

Nego, šta ćemo mi da radimo sa 64 stranice izveštaja koje, budući da su gotovo svi zaokupljeni pitanjem teritorijalnog integriteta, doduše neki Srbije, a neki Kosova, malo ko pominje? Kako stvari tu stoje? Kada se preskoče delovi u kojima se govori o neodgovarajućem napretku u domenu vladavine prava, reforme pravosuđa, zaštiti manjina (naročiti onih manjina koje se time ponose) i očuvanju nezavisnosti institucija (Narodna banka Srbije, na primer), dolazimo do hleba našeg nasušnog, a to je poslovno okruženje – ono u kojem se stvara naš bruto domaći proizvod. A tu, po mišljenju Evropske komisije, stvari stoje veoma loše: liberalizacija cena ne samo da je zastala, nego je krenula u suprotnom smeru, država kontroliše sve više cena; uloga države u privrednom životu je velika i uvećava se, poništavanjem privatizacija i otkupima udela od privatnih vlasnika (poput Telekoma); ulazak novih konkurenata na tržište je težak usled brojih barijera, a najznačajnije su one u domenu gradskog zemljišta i građevinskih dozvola; stečajno zakonodavstvo i njegova primena su nešto napredovali, ali je proces izlaska iz grane još uvek spor, pa su stoga ogromni resursi zarobljeni; pravni sistem i primena zakona su takvi da je predvidljivost u tom pogledu izuzetno mala, što stvara veliku neizvesnost za privredne subjekte. Ukratko, isuviše malo slobodnog tržišta, isuviše mnogo državne regulative, i to one koja se loše sprovodi. Srbija je, očigledno, veoma daleko od prave tržišne privrede.

Za mene je najzanimljivije da su ovo nalazi Evropske komisije, dakle tela koje nikako nije zastupnik ideja slobodnog tržišta i nikako nije protivnik državne intervencije. Ove ocene dolaze od zagovornika sveobuhvatne tržišne regulacije, onih koji svojim propisima regulišu, na primer, zakrivljenost banana, a ne od nekakve fantomske neoliberalne internacionale ili od duha Miltona Fridmana. Dakle, preterali smo čak i za ukus briselskih birokrata. To potvrđuju i nalazi svih drugih koji se bave merenjem i poređenjem poslovnog okruženja različitih zemalja. Ne samo da je poslovno okruženje u Srbiji loše, nego se pogoršava iz godine u godinu. Zaslugu za to snose isključivo srpske vlasti. Poslovno okruženje je direktna posledica onoga što vlasti ne rade ili, još gore, rade. Ne pada ono s neba, niti na njega utiču elementarne nepogode!

Poslovno okruženje je ključni uslov za investicije, pa time i za privredni rast. Za zemlju koja se još nalazi ispod nivoa bruto domaćeg proizvoda iz 2008. godine, a kako stvari stoje ove godine će se još više udaljiti od tog nivoa, nema većeg prioriteta od ubrzanog privrednog rasta, što znači da nema većeg prioriteta od poboljšanja poslovnog okruženja. Ni fiskalna konsolidacija (najavljena, mada neizvesna), ni rusko-kineski krediti (takođe najavljeni), ni strukturne reforme (doduše, još nisu najavljene), ni odgovarajuća politika kursa nacionalne valute koja će omogućiti međunarodnu konkurentnost (od koje smo sve dalje) ne mogu da nam pomognu bez brzog i radikalnog poboljšanja poslovnog okruženja.

Da li će do toga doći? Možda, kada oni na vlasti budu spoznali ozbiljnost situacije u kojoj se zemlja nalazi. Sudeći po njihovom dosadašnjem ponašanju, po nastavku predizborne kampanje iako je nova vlada formirana, po izbegavanju teških pitanja i sve većoj ljutnji i ogorčenosti na svet oko njih, loš humor da i ne pominjem, čini se da su još jako daleko od te spoznaje. Ili nam, možda, nije dovoljno loše?

Boris Begović

predsednik CLDS-a, profesor Pravnog fakulteta BU

objavljeno: 17.10.2012.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija,   Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Politika...