Izvor: NoviMagazin.rs, 24.Apr.2018, 14:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izveštaj EK - početak nove faze u pripremama za članstvo u EU
Novi izveštaj o napretku na putu ka EU postavlja Srbiju u kontekst strategije proširenja EU 2025 i predstavlja "nultu" tačku od koje počinje nova faza u pripremama za članstvo, izjavio je danas predsednik UO Centra za evropske politike (CEP) Srđan Majstorović.
"Ovaj izveštaj je posebno značajan, budući da dolazi posle strategije o proširenju EU objavljene u februaru. Zato mora da bude pažljivo analiziran... da bi Srbija definisala predstojeće korake kako >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << bi ostvarila cilj i pristupila EU do 2025", rekao je Majstorović u susretu s novinarima analizirajući izveštaj EK o napretku u perspektivi strategije 2025.
Ukazujujući da se i sama EU nalazi u "kompleksnom" trenutku, Majstorović je rekao da Zapadni Balkan treba da iskoristi vreme do 2025. za približavanje EU.
On je pozdravio odluku da ponovo počne rad na medijskoj strategiji, s obzirom da u oblasti slobode izražavanja i slobode štampe Srbija drugu godinu za redom nije zabeležila nikakav napredak.
U borbi protiv korupcije stanje je bolje kada se poredi sa 2016. ali Srbija, prema rečima Majstorovića, mora pod hitno da usvoji izmene zakona za borbu protiv korupcije kako bi bila spremna da rešava slučajeve visoke korupcije.
Kada je reč o funkcionisanju pravosuđa, stanje je isto kao u izveštaju s kraja 2016. i Srbija mora da pokaže više rezultata u oblasti nezavisnosti i efikasnosti sudova, kao i da primenjuje zakone, ispunjava obaveze i obezbedi adekvatno sprovodenje vladavine prava.
"Uslov za ekonomski napredak je u napretku vladavine prava", istakla je Nataša Dragojlović iz Nacionalog konventa o EU.
Majstorović je ukazao i na problem manjka administrativnih kapaciteta Srbije, kao i na potrebu depolitizacije i profesionalizacije javne uprave.
"Reforma javne uprave je osnova za rešavanje svih problema u pojedinačnim pregovaračkim poglavljima", kazala je programska direktorka CEP Milena Lazarević.
Srbija je u oblasti reforme javne uprave u novom izveštaju zabeležila niži stepen napretka u odnosu na 2016. godinu.
Lazarević je rekla da je EK upozorila na posledice v.d. statusa u kome je 60 odsto državnih službenika, kao i na problem političkog uticaja na zapošljavanje i rad državnih službenika.
Takođe je u dokumentu EK prvi put naglašena potreba uspostavljanja, osnaživanja i zadržavanja profesionalnih kadrova u oblasti evrointegracija.
U ekonomskim kriterijumima Srbija ima iste ocene kao 2016. a glavni zadaci su i dalje korporativno upravljanje i završetak privatizacije.
Međutim, prema rečima izvršne direktorke CEP Ranke Miljenović, u poglavlju 8 (konkurencija) ponovo nema pomaka.
Analiza Centra za evropske politike pokazala je da Srbija u novom izveštaju o napretku u 2017. nije zabeležila napredak u osam pregovaračkih poglavlja prema pet u 2016. i samo jednom u izveštaju iz 2015.
Istovremeno je dobar napredak ostvaren samo u dva poglavlja, 11 (poljoprivreda i ruralni razvoj) i 14 (transport), što je dvostruko manje nego 2016.
Najmanje uspešna su poglavlja 4 (sloboda kretanja kapitala), 7 (pravo intelektualne svojine), 8 (politika konkurencije) i 12 (bezbednost hrane) dok, s druge strane, poglavlje 14 beleži dobar napredak u kontinuitetu od 2015, navodi su analizi CEP.
Kako se zaključuje, prosečna ocena opšte spremnosti Srbije za članstvo u EU je 2,97 na skali od jedan do pet.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
