Izvor: Vostok.rs, 08.Jan.2014, 10:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istočno partnerstvo: život posle neuspeha
08.01.2014. -
2013. godina trebalo je da bude trijumfalna za projekat Istočno partenrstvo. Na samitu u Viljnusu planiralo se potpisivanje sporazuma o pridruživanju Ukrajine EU, kao i parafiranje istog sporazuma sa Moldavijom, Gruzijom i Jermenijom. Ipak zato što su predstavnici Kijeva i Jerevana odbili da potpišu, samit se pretvorio u veliku konfuziju. Posle tog neuspeha, program Istočno partnerstvo u svom aktuelnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << vidu najverovatnije će biti prekinut.
Istočno partnerstvo je naslednica drugog evropskog projekta – Politike dobrosusedstva. Ovaj program je obuhvatao zemlje kao što su Belorusija i Ukrajina s jedne strane, i, na primer, Libija sa druge. Ali, ubzro je postalo očigledno da se ove države previše razlikuju. Tada su susedstvo podelili na dva dela – Mediteranski savez i Istočno partnerstvo. Indikativno je da je savez u stvari prestao da postoji kada je u regionu započelo arapsko proleće. Generalni sekretar ove strukture je dao ostavku. Mada zvanično proejkat nije bio zatvoren, on danas faktički više ne postoji. Sada je izgleda došao red na Istočno partnerstvo, uveren je šef Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Fjodor Lukjanov
- Istočno partenrstvo kao projekat, kao konkretni program, usvojen 2008. godine, mislim da je završeno. Istočno partenrstvo je polazilo od toga da sve zemlje koje čine program, izuzev Azarbejdžana koji je dospeo tu jednostavno da pravi društvo, institucionalno će biti privezane za EU bez posebnih troškova za to. Nije uspelo. Kada je EU izbila na postsovjetski prostor sa ozbiljnim namerama da proširi svoju normativnu bazu, Rusija je počela da se suprotstavlja, a EU za to nije bila spremna.
Desilo se to, kako kaže ekspert, zato što evropski činovnici ne umeju da razmišljaju geopolitički. Razrađujući svoje planove, oni su smatrali da je reč o strogo ekonomskim pitanjima, i Moskva nema razloga da se buni. U praksi se sve ispostavilo drugačije. Na kraju je samit u Viljnusu koji su reklamirale evropske birokrate doživeo neuspeh. Komentariše Fjodor Lukjanov.
- Glavni događaj se nije desio – sporazum o asocijaciji sa Ukrajinom nije potpisan. Jermenija se povukla. Azarebjdžan i Belorusija čak nisu ni razmatrani. Moldavija ostaje na putu zbližavanja sa EU, ona je parafirala sporazum o pridruživanju. Ali i Ukrajina ga je svojevremeno parafirala. Šta će biti kada Moldavija priđe potpisivanju, i da li će se Rusija za nju boriti kao za Ukrajinu? Ne znam. Gruzija je jedina zemlja koja ima šanse da potpiše sporazum. Ali iz toga ništa ne sledi, jednostavno zato što je ona previše daleko od EU geografski. I sada onim ljudma koji su se bavili Istočnim partnerstvom vreme je da podnesu izveštaj za njega kao za birokratski instrument. I vrlo teško će im biti da objasne na šta su oni potrošili ne novac – novca je tamo bilo malo – već snage i vreme.
Nije nevažno što je Istočno partenerstvo u prvom redu projekat za takve zemlje kao što su Poljska i Švedska, u manjoj meri u njemu su učestvovali Nemačka i Litvanija. Ostale zemlje EU prema tom programu uvek su se odnosile prilično ravnodušno. Međutim 2014. godine predsedavanje EU prelazi sa Litvanije Grčkoj. Jasno je da Atini koja ima preko glave sopstvenih problema, neće biti do borbe sa Rusijom za uticaj na postsovjetskom prostoru. Između ostalog, niko neće zvanično zatvarati program, smatra rukovodilac Centra za evropska istraživanja Instituta za međunarodnu ekonomiju i međunarodne odnose IMEMO Aleksej Kuznjecov.
- Osnovnu pažnju će 2014. EU koncentrisati na Moldaviji. Ovaj „istočni partner“ uvek se trudio da uradi sve kako bi se dopao Briselu. A evorpski činovnici, sa svoje strane, govoreći o Moldaviji, koristili su izraz „istorija uspeha“. Medeni mesec Kišinjova i Brisela prekinut je kada se zbog korupcionog skandala u Moldaviji desila politička kriza. Tada je postalo očigledno da je sitaucija oko vladavine prava i sandarda demokratije u republici daleko od idealne. Ipak posle viljnuskog samita EU je ponovo počela da gleda na Kišinjov sa simpatijom. EU će sada osuti Moldaviju povlasticama. Već uskoro između ove zemlje i EU biće uveden bezvizni režim. Ali izgleda da će to biti glavna nagrada za Moldaviju. Na više ona ne treba da računa. Radi se o tome što o stupanju republike u EU nikada nije bilo reči i u doglednoj perspektivi neće biti. Pa i ozbiljne subvencije, uzimajući u obzir stanje stvari u EU, Kišinjov neće od nje dočekati.
Artem Kobzev,
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
