Izvor: Politika, 11.Maj.2014, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispred i iza Evrope
U objavljivanju naučnih članaka nalazi se na zavidnom 44. mestu u svetu, uprkos veoma skromnom ulaganju u nauku od 0,30 odsto bruto društvenog proizvoda
Srbija se dobro drži u nevidljivom carstvu. U odmeravanju s Evropskom unijom nalazi se i ispred i iza njenih članica. Kako je to moguće, ako jedan od temeljnih zakona fizike isključuje da se istovremeno bude na dva mesta?
U objavljivanju naučnih članaka iz nanonauka lane je pretekla čak sedam od 28 zemalja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pod plavim stegom prošaranim žutim zvezdicama. Ispela se na 44. stepenicu u svetu od 106 zemalja za koje se beleže podaci. U odnosu na prethodnu spustila za jednu niže, iako je imala članak više.
U svakom slučaju, ostavila je iza sebe sedam zemalja Evropske unije: Slovačku sa 224 na 46. mestu, Bugarsku sa 184 na 50, Litvaniju sa 132 na 54, Hrvatsku sa 130 na 55, Estoniju sa 100 na 58, Luksemburg sa 66 na 61, Kipar sa 65 na 62. i Letoniju sa 60 na 64.
Ali i dalje kaska za Slovenijom sa 293 na 43. mestu, Norveškom sa 321 na 42. mestu, Mađarskom sa 365 na 41, Grčkom sa 580 na 36, Irskom sa 626 na 35, Danskom sa 667 na 34, Austrijom sa 723 na 32, Finskom sa 738 na 31, Češkom sa 793 na 30. i Rumunijom sa 870 na 28. mestu.
Na prva dva mesta u svetu zasele su Kina sa 34.127 članaka i SAD sa 21.243. Treće zauzima Indija sa 7.740, a četvrto Južna Koreja sa 7.401. Peto i šesto pripadaju Nemačkoj i Japanu sa 7.365 i 6.990. Na sedmom je Francuska sa 5.114, a osmi je – na veliko iznenađenje – Iran, sa 4.498 i s najvećim porastom u poređenju s prethodnom godinom – 25 odsto.!
„Analiza pokazuje da je Srbija dnu u primeni nanotehnologija, jer nema nijedan patent ni nanoproizvod, što je posledica višegodišnjeg nedovoljnog ulaganja u nauku”, objašnjava prof. dr
Dragan Uskoković, predsednik Društva za istraživanje materijala i jedan od naših najcenjenijih stručnjaka u ovoj oblasti.
U novim proizvodima (jer nema nijedan), dakle, ubedljivo je i na evropskom i na svetskom začelju.
U protekle dve decenije nanonauke i nanotehnologije (proučavaju sastav materije u razmerama milionitog delića milimetra) doživele su veliki zamah. Premeštanjem pojedinačnih molekula i atoma, naime, ispoljavaju se drugačija fizička, hemijska i biološka svojstva. Na grčkom nano znači – patuljak.
Početkom 2000. godine SAD su usvojile nacionalnu strategiju, istom stazom zaputile su se mnoge zemlje – najpre razvijene, potom u razvoju – i danas takvo opredeljenje postoji u više od sedamdeset zemalja širom sveta. Srbija se, nažalost, ne može pohvaliti takvim stremljenjem.
Posle duže od dve decenije osnovnih i primenjenih istraživanja, nanoproizvodi su danas zastupljeni u elektronici, automobilskoj industriji, medicini, kozmetici i farmaciji.
„Prema najnovijim podacima Centra Vudro Vilson u SAD, 1.659 nanoproizvoda napravljeno je u 717 kompanija iz 30 zemalja”, podseća prof. dr Dragan Uskoković.
Pretežni deo namenjen je zdravlju i oporavku – ukupno 839. Nakon toga dolaze kućne i baštenske potrebe (250), automobili (169), osveženje i ishrana (100) i tako redom. Preovlađuje nanosrebro, koje je sastojak 395 preparata, zahvaljujući izraženom antibakterijskom delovanju (lečenje rana i dezinfekcija prostorija).
Naš sagovornik ističe primer Poljske, koji pokazuje da nanoproizvodi najlakše nastaju pored sličnih, u ovom slučaju automobilske industrije. Iako ova zemlja ima 38,5 publikacija na milion stanovnika i u tom sameravanju je jedno mesto iza Srbije (36), kompanija „Nanobiz” se opredelila da joj glavni proizvodi budu svakovrsne prevlake: jedne isključuju brisače omogućujući da se voda brže sliva sa stakla, druge stvaraju tanak sjajan sloj koji smanjuje prianjanje prljavštine, zbog čega se lakše čiste.
Nedovoljna ulaganja u nauku u Srbiji (oko 0,30 odsto bruto društvenog proizvoda ili 15–20 evra po stanovniku, zbog čega je već duže vreme na samom začelju) onemogućuju iole ozbiljna istraživanja, što se odražava na usporavanje napredovanja nanonauka i nanotehnologija.
A u savremenom svetu ubrzavajućih promena važi pravilo: ko ne napreduje, taj nazaduje.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 11/05/2014
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
