Izvor: NoviMagazin.rs, 19.Dec.2018, 21:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Dragiša Mijačić: Konferencija u UN ojačala ulogu Tačija na Kosovu
Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 35 – formalno “ostalo”, stvarno rešavanje kosovskog pitanja – Dragiša Mijačić više je nego upućen sagovornik u tokove procesa “normalizacije odnosa Prištine i Beograda”, sa zvaničnim i nezvaničnim rešenjima.
Kao verziran u mogućnosti razvoja lokalnih zajednica, on je dragocen sagovornik i na tu temu, posebno kad >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << su u pitanju srpske zajednice na Kosovu, ali zbog promocije buduće vojske u kosovskom parlamentu u petak i relativno burne sednice Saveta bezbednosti UN u ponedeljak, uz ništa manje provokativan briselski susret kosovskog premijera sa evropskim čelnicima, neizbežni su prvi utisci.
“Ponedeljak (Savet SB) bio je jedan od onih interesantnih dana kada je mnogo dešavanja povodom Kosova, ali verujem da će sada, kad idemo ka nekom potencijalnom rešenju – ili odlaganju rešenja – biti još mnogo dana kao što je bio ponedeljak”, kaže Mijačić za Novi magazin i dodaje: “Mislim da je dobro što je bila ta sednica Saveta bezbednosti UN koja je, ako ništa drugo, pokazala gde je Srbija u svojim stavovima, a moglo je i otprilike da se izmeri koliku međunarodnu podršku može da dobije. Ili ne može da dobije u Savetu bezbednosti.”
*predstavnici država koje su priznale Kosovo nisu se držali Rezolucije 1244.
To je i meni, zaista, utisak da bez obzira na to što Kosovo nije članica UN i Rezolucija 1244 je na snazi, zemlje koje su podržale nezavisnost Kosova izjašnjavale su se o Kosovu kao o suverenoj državi, pa otuda i o pravu da formira različite institucije. Ja nisam pravnik, ali to mi nije baš logično i mislim da se time pokazuje da podrška nezavisnosti Kosova ne zavisi od međunarodnog prava i od međunarodnih normi nego od interesa pojedinih država ili grupa država.
*Kako biste ocenili govore predsednika Vučića i Tačija?
Ostali su na svojim pozicijama, kod oba govornika ima pozitivnih i negativnih strana. Mislim da je Aleksandar Vučić u prvom delu bio prilično dobar, iznosio je argumente na racionalan i razuman način, pokušavajući da ukaže na probleme koji su se desili, a u drugom delu je otišao malo više van diplomatskog rečnika, deleći kritike pojedinim predstavnicima država koji su govorili u znak podrške kosovskoj nezavisnosti,
Sa druge strane, gospodin Tači je pokušao da marginalizuje skup, govoreći da se ništa značajno nije desilo. Meni je interesantna bila i činjenica da je govorio o stradanju albanskog naroda tokom rata, iznoseći diskutabilne brojeve. Kad se govori o zločinima uvek je teško govoriti u brojkama, ali licitirao je sa 35.000 civila koji su stradali i milion raseljenih, što nigde nije navedeno…
*I dvadeset hiljada silovanih Albanki…
Zaista ne bih o tome govorio, dvadeset hiljada Albanki se iskristalisalo kao broj u albanskoj javnosti, ne znam odakle su ti izvori, ali mnogo je i jedna žena da je silovana, a ne dvadeset hiljada. Ja se ne bavim tim temama, sigurno da ih je bilo mnogo; o brojevima neka govore oni koji to bolje znaju, ali indikativno je bilo da su se brojke naduvale da se pridobije međunarodna pažnja na skupu koji je posvećen drugim temama.
*Da li je utisak, možda se varam, da je ta sednica dobra ako će iz nje proisteći neki kosovski Dejton?
Nisam siguran da će doći do jedne takve konferencije, međunarodni odnosi nisu takvi da se ide prema tome, ali utisak mi je da je ova konferencija SB UN ojačala ulogu Hašima Tačija na Kosovu – u njegovoj javnosti. Interesantno je da njegova međunarodna aktivnost u poslednje vreme, a znajući koliko je nepopularan u domaćoj javnosti, doprinosi da (p)ostaje ključni akter u rešavanju kosovskog pitanja. To je dihotomija ili disbalans njegove snage na lokalu i onoga što možda obećava da isporuči. I sednica SB u ponedeljak, kao nedavno u Parizu, i niz drugih, jeste promocija Tačija.
*Ide li se ka novim izborima i u Srbiji i na Kosovu, što je status kvo kao najgore moguće rešenje?
Složio bih se da je status kvo najgore rešenje koje može da se desi i Srbiji i Kosovu, a takođe mislim da trenutna situacija više ide ka izborima nego ka rešenju. Možda su izbori deo tog rešenja iako mislim da su prevelik rizik za rešenja određenih pitanja, ali situacija na Kosovu ide ka tome, a odnedavno se i u Srbiji pominju izbori.
*Sastanak gospođe Mogerini u Briselu s Haradinajem doživeo je debakl, Haradinaj ne odustaje od taksi.
Haradinaj kao premijer nije imao nijedan uspeh otkako je na funkciji, došao je sa pozicije da će poništiti sporazum o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, pa ga je na kraju prihvatio. Sve međunarodne kredite vezano za pregovore sa Srbijom pokupio je Hašim Tači i Haradinaj je ostao da se bavi trivijalnim lokalnim pitanjima, sve dok nije pronašao nišu da uskoči u temu pregovora. Shvatio je da samo radikalizacijom pregovora sa Beogradom može dobiti na popularnosti. I, ako ste primetili, kao i prethodnu meru od deset odsto carine, i ovu je doneo uoči pregovora u Briselu i tako ih opstruirao. Ali, posle debakla sa Interpolom sa taksama je doživeo popularnost da na njoj živi uoči nekih izbora. I naravno da ni komesar Han ni gospođa Mogerini nisu mogli da ga ubede da ukine takse.
Tako smo sada u ćorsokaku, ali on dobija glasove.
*Izgleda kao da odlučuju velike sile, kako smo stigli dotle da one odlučuju više nego mi o tome šta nam odgovara u tom procesu pregovora?
Ne bih rekao da velike sile imaju presudnu ulogu, svakako imaju značajnu ulogu, ali ne presudnu. To se najbolje vidi iz implementacije Sporazuma na terenu, gde SAD, Rusija kojoj je to manje u vidnom polju, EU ne ulaze u modalitete primene i monitoring, pa smo u situaciji da dogovoreno ne bude implementirano.
Ali, ako dozvolite, skrenuo bih pažnju na dokument koji je Vlada Kosova usvojila pre nekoliko dana, novu platformu pregovora sa Beogradom, zanimljiv dokument koji je neformalnim kanalima procureo u javnost. U suštini, on ne nudi ništa novo u odnosu na ono što se Srbiji nudilo 2008. ili u nekim stvarima nudi malo više, u nekim malo manje od onoga što je ponuđeno Ahtisarijevim planom. To nas dovodi u situaciju da Srbija neće moći da prihvati dogovor, tako da verujem, ako se insistira na tom rešenju, vraćamo se u 2008. A onda smo bliže status kvou nego rešenju.
*Sami ste rekli da status kvo nije rešenje.
Nije, ali postavlja se pitanje u kojim sve pravcima idu oni pregovori? Odbijen je Ahtisarijev plan, pa se 2011. ušlo u pregovore, 2013. je postignut Briselski sporazum, sada imamo priču o razgraničenju za koju ne znamo da li je rešenje i u kom statusu. U kakvom su odnosu razgraničenje i briselski dijalog? U kakvom su odnosu briselski dijalog i Ahtisarijev plan? I krajem 2018, ako se opet vraćamo na Ahtisarijev plan, pitanje je gde smo bili svih ovih deset godina.
Pogledajte intervju ---
.jpg)
