Izvor: BKTV News, 06.Dec.2017, 10:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IZ NAŠEG UGLA: Evrointegracije "uzdržane" Srbije
"Srbija je odlučila da bude neutralna i da teži članstvu u EU, a NATO to poštuje i podržava njen napredak na tom putu", kaže prvi čovek NATO Jens Stoltenberg.
Istovremeno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručuje da ''hodamo po veoma tankoj žici, ali i dalje hodamo'', potvrđujući da se Srbija nalazi na svom evropskom putu, ali da će čuvati svoje tradicionalno prijateljstvo sa Ruskom >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Federacijom.
I sada dolazimo do ključnog pitanja, da li je zaista Srbija neutralna država ili to samo pokušava da bude? Dok mnogi političari, naročito oni iz vladajućeg korpusa, opravdavaju spoljnopolitičku orijentaciju Srbije činjenicom da i danas postoje neutralne države u Evropi koje su članice Evropske unije, pojedini politički analitičari smatraju da je ostalo zamagljeno u javnosti šta znači biti neutralna država u tradicionalnom smislu, kao i da ne postoji dovoljna svest domaće javnosti o bezbednosnim i političkim promenama koje su se desile u Evropi od kraja Hladnog rata.
Od prve u istoriji zvanično priznate neutralnosti jednoj državi na Bečkom kongresu 1815. godine, kada su sile pobednice nad Napoleonom prizale ovaj status Švajcarskoj, pa do danas, više puta je dolazilo do razmimoilaženja teorije i prakse u državama koje su se trudile da očuvaju upravo takav status. Osnovni koncept neutralnosti podrazumeva da država treba da vodi spoljnu politiku koja bi joj omogućila da izbegne potencijalno buduće ratno angažovanje, drugim rečima treba da vodi tzv. ''politiku uzdržavanja''.
Međutim, politički koncepti u 21. veku su se toliko ubrzali, da one odluke koje su donosile političke elite na nivou dekade, danas se realizuju za nepunih mesec dana. Pri tome, treba imati na umu da velike sile i dalje imaju svoje geopolitičke aspiracije koje su neretko često uperene protiv interesa neutralnih država. Novi načini komunikacije promenili su svet u tzv. globalno selo. Ova promena nosi velike mogućnosti , ali i opasnosti. Evropske stalno neutralne zemlje, poput Austrije, Finske i Švedske, prepoznale su nove izazove, te su shodno tome modifikovale svoje koncepte neutralnosti, napuštajući time tradicionalne koncepcije. Pomenute države, kao što je to uostalom i Srbija, članice su Partnerstva za mir, a sve one koje su članice EU učestvuju i u Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici (ZBOR).
Koncept neutralnosti sve četiri stalno neutralne evropske države, sveden je na izbegavanje članstva u političko-vojnim savezima koji pretpostavljaju međusobnu odbranu. Kako to zapaža politikološkinja dr Karen Divain, one su vremenom gubile karakteristike stalne neutralnosti, zato što su EU prihvatale kao mirovni projekat i nosioca normativne ''meke moći'', te su po tom shvatanju ''misija i ciljevi EU kompatibilni sa ciljevima bivših koncepata neutralnosti tih država''.
Po svoj prilici, politika koju zagovara predsednik Srbije dr Aleksandar Vučić daje početne rezultate. Ako pođemo od pretpostavke da neutralne države često igraju ulogu posrednika između sukobljenih strana, onda nedavni beogradski susret ruskog i američkog diplomate u vezi sa nastavkom pregovora o primeni Minskog sporazuma o primirju u Ukrajini uliva nadu da je Srbija na pravom putu.
Prisustvo pripadnika srpske vojske na vojnim vežbama NATO i ODKB, kao i sporazumi o vojno-tehničkoj saradnji sa svetskim silama još su jedan pokazatelj da je Srbija bezbedna, miroljubiva država koja neće biti lak zalogaj potencijalnim neprijateljima.
Pogledaj vesti o: NATO
