Izvor: B92, 11.Dec.2020, 17:09
"Hrvati najveći gubitnici u EU"
Zagreb -- Pandemija i zatvaranje ekonomije doveli su do neviđenog povećanja broja radnika koji su izostajali s posla, radili bitno kraće ili ostali bez posla.
Te su tri pojave smanjile primanja zaposlenih u Evropskoj uniji u ovoj godini za oko pet odsto u odnosu na prihode iz 2019. godine, a najlošije su, prema prvom istraživanju Evrostata koje se bavilo učinkom pandemije na primanja, prošli hrvatski građani.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Zaposleni i oni koji se vode kao samozaposleni u Hrvatskoj su ostali ostali bez 10,6 odsto dohotka ostvarenog u prethodnoj godini. Slede Grci, Francuzi i Kiprani čiji se gubitak kreće više od sedam odsto. Najmanje gubitaka beleži se u Letoniji, Mađarskoj, Danskoj i Švedskoj, s tim što u analizu nisu uključeni gubici koji će nastati zbog drugog talasa pandemije.
Glavnina izgubljenog dohotka zaposlenih radnika posledica je izostanaka, bilo da se radi o bolovanju, privremenom nedostatku posla ili smanjenom broju radnih sati.
Evrostat procenjuje da se usred zaključavanja u travnju broj odsutnih radnika ili smanjenih radnih sati kretao od jedan odsto do 50 odsto u najugroženijim zemljama. U otprilike polovini članica EU udeo ljudi koji su radili 80 odsto ili manje sati prelazio je 20 odsto, dok se u ostalih 11 zemalja taj udeo kretao između 11 i 20 odsto, piše Večernji list.
Gubici dohotka iz radnog odnosa odnose se na tri procesa, prvi kada radnici ostaju bez posla ili im se ugovor ne obnavlja; drugo, kada radnici ostaju zaposleni, ali ulaze u privremena otpuštanja te treću situaciju kada radnici ostaju zaposleni, ali rade samo deo svog uobičajenog radnog vremena.
Polovina zemalja registrovala je više od 50 odsto odsutnih radnika ili u privremenom programu državne potpore u sektoru hrane i smeštaja. Na nivou Evropske unije najveći gubitak dohotka evidentiran je u turizmu i ugostiteljstvu -16,8 odsto, te umetnosti i zabave -10,9 odsto.
Gubici dohotka visoko su koncentrisani u ranjivim podskupinama, pre svega kod mladih, privremeno nezaposlenih i žena. U Hrvatskoj je udeo izgubljenog dohotka – 13 odsto – najveći u nižim dohodovnim skupinama zaposlenih.
Sedam od deset osoba koje su u Hrvatskoj izgubile posao zbog pandemije Evrostat je okarakterisao kao osobe sa nižim primanjima.
Većina država uspela je da kompenzuje deo gubitaka onima koji su ostali zaposleni, pa su i u Hrvatskoj državne potpore za čuvanje radnih mesta nadoknadile radnicima oko polovine izgubljenih prihoda. No, ta kompenzacija nije dosezala do osoba koje su ostale bez posla.
