Izvor: Politika, 11.Avg.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće li Rusija preživeti bez evropske hrane
Ekonomisti smatraju da će zemlja zameniti uvoz domaćom proizvodnjom, dok pojedini čak kažu da su sankcije koje su SAD i EU uvele Moskvi – blagoslov
Sankcije koje se primenjuju protiv nas, nisu loša stvar, izjavio je Vsevold Čaplin, predsednik Sinodalnog odeljenja za odnose Crkve i društva Moskovskog patrijarhata. Prema njegovom mišljenju, ekonomska blokada će dati Rusiji mogućnost „da se oslobodi orijentacije na izvoz sirovina, i da se u daleko većem stepenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posveti razvoju visokih tehnologija, da počne da ulaže više sredstava u nauku”.
Ovakvo mišljenje nije retko ni među ekonomistima, pa je sve donedavno, dok se nije verovalo da će Evropa posegnuti za sankcijama koje će i njoj naneti ozbiljnu štetu, govoreno – „ako ne budu hteli da nam uvedu sankcije, treba ih naterati“.
Vasilij Koltašov, rukovodilac Centra za ekonomska istraživanja Instituta globalizacije i socijalnih pokreta ističe da sankcije mogu biti korisne za Rusiju:
„Treba blagosloviti te sankcije zato što one mogu da podstaknu ekonomski razvoj u zemlji. Rusija može da počne da zamenjuje uvoz sopstvenom proizvodnjom“.
Ekonomista Mihail Deljagin smatra da bi bilo jako dobro da Rusija bude izbačena iz Svetske trgovinske organizacije (STO), jer je ulazak u STO označio pad ruske ekonomije.
„To bi, konačno, nateralo Rusiju da svoje devizne rezerve prebaci u neku drugu valutu (Rusija 40 odsto svojih deviznih rezervi drži u dolarima), a još bolje –da ih uloži u razvoj svoje ekonomije” .
Prema najnovijim ispitivanjima „Levada centra”, 72 odsto građana Rusije podržava Putinovu odluku da spreči uvoz poljoprivrednih proizvoda iz država koje su uvele sankcije Rusiji i smatra da se to neće ni najmanje odraziti na snabdevanje hranom, niti na povećanje cena. Oni su, kako pokazuju istraživanja, spremni i da podnesu ograničenja kakva su neminovna.
Ekonomisti podsećaju da je Rusija, zahvaljujući ogromnom prihodu od izvoza nafte i gasa, malo zapostavila sopstvenu proizvodnju – bilo je unosnije da uvoze sa Zapada, iz zemalja u kojima je država subvencionisala poljoprivredu, nego organizovati sve iz početka, posle raspada SSSR-a, i potpunog uništenja sovhoza i kolhoza.
Pre četiri godine vlada je donela Doktrinu o bezbednosti Rusije u obezbeđivanju hranom, i prema rečima premijera Medvedeva, ona se dosta dobro ostvaruje, što je zapravo i omogućilo Putinovu odluku o zabrani uvoza.
Danas, prema statistici, potpuno obezbeđuje potrebe svog stanovništva za žitom, uljem i šećerom. Žitom i uljem ona obezbeđuje još 50 miliona ljudi u inostranstvu. Kad je reč o mleku i mesu, situacija je nešto lošija – pokriva se 80 odsto potreba za mlekom i 76 odsto za mesom, a za mlečnim proizvodima oko 60 odsto.
Putinova turneja po latinoameričkim zemljama govori da se Moskva spremala za ovakav odgovor Zapadu, pa su u ovom trenutku već potpisani ugovori s nekim državama koje će nadoknaditi one količine poljoprivrednih proizvoda koje Rusija nije u stanju odmah da proizvede. Na spisku zemalja iz kojih će se pojačati uvoz, nalazi se i Srbija. Koliko će ona uspeti da odgovori povećanim ruskim potrebama, drugo je pitanje.
Ovih dana mnogo se govori o eventualnom ograničenju letova preko Sibira, kao odgovoru na zabranu Aeroflotove lou-kost kompanije „Dobroljot” po Evropi. Iako je premijer Medvedev rekao da se o tome razgovara, stručnjaci smatraju da do takve odluke neće doći ne samo zato što bi to nanelo finansijske gubitke od oko jedne milijarde svaka tri meseca, već i zato što bi moglo da povuče lanac novih međusobnih kažnjavanja i tako unelo apsolutni haos u ovu sferu.
Ograničenja koja su, ipak, moguća predstavljaju zapravo izmenu mesta ulaska i izlaska iz ruskog vazdušnog prostora, što bi poskupelo letove za Evropu i dovele evropske kompanije u situaciju da ne mogu da konkurišu azijskim.
Iako je gotovo pola godine ćutala i čekala da se Evropa i Amerika predomisle i prekinu sa politikom kažnjavanja, Moskva je sad pripremila još jednu meru koja će ozbiljno uzdrmati evropski biznis koji tradicionalno u Rusiji nalazi odlične uslove i još bolje tržište. Deputati Državne dume Rusije predlažu da se u zakon unese pojam „država agresor” i da se za takve proglase one države koje koje su uvele sankcije Ruskoj federaciji, njenim građanima i pravnim licima. S obzirom da su predlagači sve parlamentarne partije, zakon će, najverovatnije, biti donet.
------------------------------------------------------------------------
Crna Gora
Iako će se, ako predlog Dumi bude usvojen, naći na spisku „zemalja agresora”, Crna Gora nije pogođena prvim talasom ruskih sankcija evropskim državama i Americi. Razlog ovog puta nije „poseban odnos” koji Rusija ima s Crnom Gorom, niti „bratska ljubav” u koju su se Crnogorci vekovima kleli, već činjenica da Crna Gora ne izvozi hranu u Rusiju. Najveći crnogorski izvoz predstavljaju vina, nešto malo rakije, i vrlo malo pršute, koja, ipak, neće moći da pređe granicu.
Iako umeju da se našale, pa na pitanje kako doživljavaju crnogorske sankcije, odgovaraju da ne stižu da misle o tome jer „kopaju rovove” da se odbrane od silne crnogorske armije, ruski narod je sankcije primio sa priličnom gorčinom, ili čak i kao pravu izdaju.
„Gde su im sad svi ti njegoši”, rekao nam je jedan deputat Dume koji obično letuje na crnogorskom primorju. Ove godine nije otišao, kao ni mnogi drugi, koji su planirali da tamo provedu leto.
„Idem na Krim”, kaže nam jedan Sibirac koji je ranije rezervisao odmor u Petrovcu, pa odustao, pustivši da propadne avans.
I nisu potrebne Putinove sankcije da bi uvoz crnogorskih vina prestao ili se, u najboljem slučaju, smanjio. Iz najvećeg broja prodavnica u kojima se prodavao – „vranac” je takoreći preko noći nestao, dan pošto su sankcije uvedene. Vlasnik jedne prodavnice nam kaže – krimska vina mu se više dopadaju.
Ljubinka Milinčić
objavljeno: 11.08.2014.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
