Izvor: Večernje novosti, 23.Jan.2013, 22:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hajnc Vilhelm: Stolica u UN stiže na red

SRBIJA je ključna zemlja Zapadnog Balkana i želimo je što pre u evropskoj porodici. Ali Nemačka, kao i cela EU, očekuje da dođe do normalizacije odnosa između Beograda i Prištine pre nego što načinite naredni korak ka Briselu.Hajnc Vilhelm, ambasador Nemačke, zemlje koja u najvećoj meri diktira naše evropske integracije, u intervjuu za ”Novosti” nije mogao da potvrdi česte ocene da je dosadašnji napredak oko rešavanja kosovskog pitanja dovoljan da šefovi država i vlada EU u martu Srbiji dodele datum za početak pristupnih pregovora.POMIRENjE KADA SVI BUDETE U EU * Na račun EU i međunarodne zajednice čuje se dosta primedbi da svojim potezima i odlukama ne doprinosi procesu pomirenja na Balkanu. Kako vidite međususedske odnose u regionu i kako doprineti njihovom ”odleđavanju”? - Pomirenje među narodima i državama ne može doći preko noći. Ono što mogu sa sigurnošću da tvrdim, to je da će potpuno pomirenje na Balkanu biti moguće kada sve zemlje regiona budu članice EU. Zato je bitno da jedni druge ne kočite na ovom putu, već pomažete.- Hoćemo da Srbija što pre postane članica EU, ali ne prihvatamo da bilo koja zemlja ulazeći u Uniju uveze i svoje probleme. Zato se nadamo da će politički dijalog, koji je počeo u oktobru, nastaviti da daje rezultate potrebne za pozitivnu odluku Evropskog saveta.* Šta Berlin podrazumeva pod ”normalizacijom odnosa” sa Prištinom?- Postoji mnogo pitanja kojima obe strane moraju da se pozabave, da bi odnose dovele na zadovoljavajući nivo. Ono što je trenutno veoma važno jeste pronalaženje rešenja za paralelne strukture na severu Kosova. Jednostavno, više nije moguće da one nastave da funkcionišu u sadašnjoj formi.* Hoće li u foto-finišu martovske odluke Evropskog saveta o datumu ”iskočiti” novi uslovi za Srbiju? - Pored povlačenja iz paralelnih institucija, važno je i da Srbija prestane da blokira Kosovo da postane član niza evropskih i međunarodnih institucija.* Mislite li tu i na stolicu za Kosovo u UN, što je za Srbiju neprihvatljivo, jer bi to značilo priznanje nezavisnosti?- I članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama je jedno od pitanja koje treba da se nađe ”na stolu” u Briselu. Pa, i sam premijer Ivica Dačić je rekao da je Srbija spremna da razgovara o svemu, pa i o tome.* Ali da li će se taj pristanak Srbije tražiti već za dodeljivanje datuma?- To je u ovom trenutku teško reći. Sve će zavisiti od dogovora koji se postigne u okviru Evropskog saveta, između svih 27 članica EU.* Reč Nemačke je ključna prilikom donošenja takvih odluka - kakva će tu biti pozicija zvaničnog Berlina? - Za nas je to pitanje veoma važno, ali u ovom momentu ne mogu da kažem da li će biti i presudno za dodeljivanje datuma. Prvo ćemo sačekati izveštaj EK i Ketrin Ešton o napretku u dijalogu Beograda i Prištine. Članice će proučiti izveštaj i onda doneti konačnu odluku. Mislim da neće biti presudni specifični kriterijumi, već utisak koji odaje cela slika.* Poslednjih dana dosta se govori i o tome da će se od Srbije zahtevati i da razmeni ambasadore sa Kosovom...- Nemačka priznaje Kosovo kao nezavisnu državu i voleli bismo da vidimo da se odnosi Beograda i Prištine podignu i na taj nivo. Ali Srbija ne priznaje KiM. Za nas je zadovoljavajući i dogovor o razmeni oficira za vezu koji će raditi pri misijama EU u Beogradu i Prištini. To je još jedna pozitivna stvar, ali ponavljam, ima još mnogo važnih stvari kojima se treba pozabaviti.* Hoće li Rezolucija i platforma o KiM koje su usvojile Vlada i Skupština biti nova rampa na putu ka EU?- U Rezoluciji je jasno naglašeno da će se politički dijalog nastaviti i da će se Srbija i dalje truditi da se u ovom procesu napreduje. To je za nas najvažnije.NE SME BITI KRŠENjA DOGOVORA * Hoće li Nemačka i EU izvršiti pritisak na Prištinu da ne krši dogovore koji se postignu u Briselu, na šta se često žali srpska strana? - Iste ove optužbe čuo sam i u Prištini, gde takođe kažu da se srpska strana ne pridržava onoga što je dogovoreno na sastancima Dačić-Tači-Ešton. Svesni smo i da strane ponekad različito tumače sporazume i onda to dovodi do konfuzije. Najvažnije je razgovarati i kroz dijalog dolaziti do kompromisa.* U platformi se traži davanje široke autonomije srpskoj zajednici na Kosovu. Da li je to rešenje prihvatljivo za Nemačku?- Ahtisarijev plan daje prilično široku autonomiju srpskim opštinama na Kosovu, i u okviru njega treba tražiti rešenje. Predlog iz platforme izlazi izvan Ahtisarijevog plana. Ne možemo prihvatiti rešenje koje dovodi do stvaranja posebnih entiteta, regiona u okviru Kosova, a to je ono što se traži u platformi.* Kolike su realne šanse da načinimo naredni korak ka Briselu, imajući u vidu izjavu kancelarke Angele Merkel, koja je poručila da će posle prijema Hrvatske nastupiti duga pauza u daljem proširenju EU? - U Evropi, a tu mislim i na Nemačku, postoji konsenzus da će projekt EU biti konačno zaokružen kada se integrišu i sve zemlje Zapadnog Balkana. Evropa je sada koncentrisana na prevazilaženje finansijske krize, ali to ne znači da je dalje proširenje trajno zaustavljeno. Sve balkanske zemlje imaju evropsku perspektivu, a to naročito važi za ključnu državu regiona, Srbiju.* Da li će septembarski izbori u Nemačkoj odložiti odluku o datumu?- Parlamentarni izbori u Nemačkoj indirektno će uticati na dalji tok integracija Srbije u EU, pošto Vlada ne može ništa da preduzme bez mandata Bundestaga. Ali optimista sam. Mislim da je bilo mnogo pozitivnih stvari koje su urađene u poslednjim mesecima. Započet je politički dijalog u oktobru i on daje rezultate. Nova vlada je uradila mnogo da se stvari pomere napred. Postignuto je rešenje oko IBM, razmene oficira, naplate carina..
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Večernje novosti...

RTS: Vilhelm: Želimo što pre Srbiju u Uniji