Izvor: B92, 24.Dec.2009, 17:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka: Usvojen antikrizni budžet
Atina -- Grčki parlament je usvojio državni budžet za iduću godinu, čiji je cilj da se ogroman deficit smanji na 9,1 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Usvajanju protivkriznog budžeta prethodila je petodnevna diskusija u parlamentu, posle koje je za vladin predlog sinoć glasalo 160 poslanika vladajuće većine, dok je 139 opozicionih predstavnika bilo protiv. Smanjivanje budžetskog deficita ispod 10 procenata prvi je korak kojim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Grčka želi da izađe iz fiskalne krize. Limit u Evropskoj uniji utvđen je na tri odsto BDP-a.
Grčka vlada planira da idućeg meseca iznese plan kako da prezadužena zemlja, čiji je dug već dostigao 300 milijardi evra, obezbezi finansijsku stabilnost.
Uprkos ekonomskoj krizi, vlada predviđa da će se budžetski prihodi u idućoj godini povećati za devet procenata, a da će izdaci, pre uračunavanja plaćanja za servisiranje državnog duga, pasti za 3,8 odsto.
Budžet računa i na zamrzavanje primanja novih zaposlenih u javnom sektoru, smanjivanje izdataka za socijalna davanja za desetinu i umanjenje izdataka za rad vlade.
Glavni opozicioni konzervativci odbili su da glasaju za budžet, uz obrazloženje da je u borbi sa fiskalnim problemima zemlji potrebno više konkretnih mera. Oni su bili i protiv uvođenja odredbe po kojoj u zemlji neće biti povećavana najmanja primanja.
Prema podacima u budžetu, dug Grčke bi iduće godine trebalo da iznosi 325 milijardi evra, BDP će iznositi 244,2 milijarde evra, a nacionalni proizvod će pasti za 0,3 odsto, prenele su agencije.
Mnogi analitičari smatraju da su postavljeni ciljevi dostižni, ali da budžet ne daje garancije da će grčka fiskalna politika biti pod kontrolom i narednih godina, jer se oslanja na jednokratne mere.
Atina je usvajanjem budžeta reagovala na negativan ekonomski razvoj koji ju je doveo na ivicu državnog bankrotstva i ugrozio njen ostanak u evrozoni.
Zadovoljstvo zbog usvajanja budžeta za iduću godinu nije tajio grčki premijer Jorgos Papandreu, koji smatra da je potrebno što je moguće pre obnoviti ekonomsko poverenje inostranstva prema Atini.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
