Izvor: Press, 20.Avg.2018, 18:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grcima nakon lepe, stigla i jedna loša vest
Brisel -- Evropska unija pozdravila je okončanje programa pomoći Grčkoj kao početak nove ere za prezaduženu članicu evrozone.
Foto: Thinkstock
>> Pročitaj celu vest na sajtu Press << />
Ona je priznala i da mnogi Grci neće odmah videti poboljšanje.
Komesar za finansije Pjer Moskovisi rekao je da je evrozona sada "povukla simboličnu liniju pod egzistencijalnu krizu" tokom je Grčka bila nadomak izbacivanja, preneo je Asošiejted pres.
Moskovisi je rekao da je "svestan da svi ljudi možda neće odmah osetiti da im se situacija popravila, ako uopšte".
Evropski komesar je rekao da ima mnogo penzionera čije su penzije smanjene, radnika koji su izgubili svoja radna mesta, porodica koje su ostale bez domova i roditelja čija su deca otišla u druge zemlje da traže bolju budučnost.
On je dodao da Evropska unija bila uz Grčku i da će to nastaviti da čini.
"Za Grčku i njen narod, današnji dan obeležava početak novog poglavlja posle osam posebno teških godina. Obuhvatne reforme koje je sprovela Grčka položile su osnovu za održiv oporavak", rekao je Moskovisi.
Iako je bilo grešaka tokom programa pomoći Grčkoj, situacija bi bila mnogo gora da nije bilo intervencije iz ostalih članica EU, rekao je Moskovisi.
Kriza je počela na jesen 2009. kada je socijalistički premijer Jorgos Papandreu otkrio da je budžetski deficit duplo veći od prethodne procene vlade zbog postojećeg, ali neobjavljenog duga. Ispostavilo se kasnije da je deficit bio 15,6 odsto BDP-a, više od pet puta nego što dozvoljavaju propisi EU.
Niz grčkih vlada se u protekle tri decenije masivno zaduživao kako bi se finansirala izdašna potrošnja na penzije i radna mesta, dok se tolerisala rasprostranjena utaja poreza i prikrivao manjak u budžetu.
Vrhunac krize je došao u leto 2015, kada je Grčka morala da prihvati dodatne mere štednje kako bi dobila novi paket pomoći.
Grčka je proteklih godina dobila ukupno 290 milijardi evra zajmova, od kojih je 256 milijardi evra došlo iz evropskih zemalja.
Zajmovi su došli s uslovima da se smanji deficit, što je dovelo do velikih povećanja poreza i rezanja izdataka, kao i da se sprovedu reforme za poboljšanje ubiranja poreza i stvaranja bolje poslovne klime. Grčka privreda, teško pogođena smanjenjem potrošnje, smanjila se za četvrtinu.
Sada ima dug od 322 milijarde evra, što je preko 180 odsto bruto domaćeg proizvoda. U 2012. oko 107 milijardi evra duga je izbrisano zbog čega su gubitke imali privatni investitori.
Iako više nije u programu pomoći, Grčku će i dalje svaka tri meseca posećivati tehnički stručnjaci kako bi ocenili da li ispunjava zadate ciljeve za javne finansije dok 2060. ne isplati poslednju ratu po dugu iz programa pomoći. Zemlje evrozone pozajmile su Grčkoj dovoljno novca da pokrije 22 meseca finansijskih potreba i značajno ublažile uslove otplate duga. Grčka treba da prođe kvartalne preglede da bi ostalo na snazi olakšanje otplate.
.jpg)
