Izvor: BKTV News, 05.Jun.2014, 14:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Geopolitika: Pravo na “mesto pod suncem”
Odluka državnog vrha je da i dalje štiti interese Srbije poštujući sve preuzete obaveze na putu ka EU, ali i da nadalje neguje prijateljske odnose s Rusijom. Ostaje otvoreno pitanje koliko će politika neutralnosti moći da se održi u vreme kada je ukrajinska kriza eskalirala do temere da velike svetske sile očekuju od nerazvijenih i zemalja u razvoju da se opredele „kom će se carstvu prikloniti“.
Pored sprovođenja svojih geopolitičkih interesa, >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Evropska unija, zemlje BRIKS-a i SAD bi trebale da imaju zajedničku težnju da u potencijalno sve više multilateralnom svetu promovišu stvaranje „ravnoteže moći“.
Velike svetske sile međunarodne procese integracija isključivo vide kao sredstvo za zadovoljenje sopstvenih interesa. Da bi održale svoje superiorne pozicije, svetske sile ulažu dosta napora da uvećaju energetske resurse i upravo zbog toga se s vremena na vreme provociraju lokalni ratovi kao sredstvo za destabilizaciju protivničkih potencijala.
S tim u vezi, svojevrsnu političku mudrost iskazao je predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev koji smatra da članovi Evroazijskog ekonomskog saveza (EAES) treba da uzmu u obzir negativno iskustvo drugih integracionih saveza kako bi izbegli probleme koji su im svojestveni.
Kada govorimo o odnosu Evroazijskog ekonomskog saveza prema drugim, uglavnom, zapadnim savezima, politička lupa je naročito usmerena ka Evropskoj uniji. Gledano iz tog ugla, Evropska unija izgleda kao nesavršeni politički projekat u kojem su sve socijalno-ekonomske protivrečnosti zemalja članica trebale da se reše same po sebi. Praksa je pokazala da to nije tako.
Prećutno su zapadnoevropske zemlje kao vodeće članice EU beskrupulozno potčinjavale svojim interesima tradicionalne ekonomske grane zemalja Centralne i Istočne Evrope, poput, rudarske industrije, mašinogradnje, poljoprivrede, ignorišući tesne veze između ovih regiona sa Ruskom Federacijom.
„Zato danas nikoga i ne čudi što je u ovim uslovima EU kao organizacija zapala u unutrašnju krizu“, kaže za „Glas Rusije“ predsednik ruske kompanije za ekonomski konsalting „Neokon“ Mihail Hazin.
Katastrofalne poplave koje su pogodile Srbiju privremeno su skrenule pažnju domaćoj javnosti sa fona spoljne politike. Bez obzira, stav Vlade Srbije je ostao nepromenjen. Odluka državnog vrha je da i dalje štiti interese Srbije poštujući sve preuzete obaveze na putu ka EU, ali i da nadalje neguje prijateljske odnose s Rusijom.
Po mišljenju mnogobrojnih političkih analitičara ovakav spoljnopolitički kurs Srbije najbolje je što zvanični Beograd u ovom trenutku može da učini. Međutim, ostaje otvorenom pitanje koliko će politika neutralnosti moći da se održi u vreme kada je ukrajinska kriza eskalirala do temere da velike svetske sile očekuju od nerazvijenih i zemalja u razvoju da se opredele „kom će se carstvu prikloniti“.
U pravu je crnogorski diplomata i politikolog Miodrag Lekić kada kaže da ne znamo kakve će geopolitičke scenarije donositi 21. vek. Ali, znamo da pored sprovođenja svojih geopolitičkih interesa, Evropska unija, zemlje BRIKS-a i SAD bi trebale da imaju zajedničku težnju da u potencijalno sve više multilateralnom svetu promovišu stvaranje „ravnoteže moći“, što bi svakako doprinelo da zemlje bez velikog geopolitičkog uticaja mogu lakše da pronađu svoje „mesto pod suncem“.
Predrag Prokopljević
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
