Izvor: B92, 02.Jun.2014, 12:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putinov drugi veliki poen
Beograd -- Posle istorijskog dogovora Kine i Rusije, ruski predsednik Vladimir Putin postigao je još jedan, možda i značajniji poen.
Posle 400 milijardi dolara "teškog", dogovora Rusije i Kine o isporukama gasa, tehnologije za proizvodnju aviona i helikoptera, sklopljenog pre dve nedelje u Šangaju, Putin je sa predsednicima Belorusije i Kazahstana potpisao je sporazum o stvaranju Evroazijske unije (EAES).
Time su se tri bivše sovjetske republike ujedinile u zajednički >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << privredni prostor koji će sigurno uzdrmati sve globalne ekonomske igrače, a pogotovo one u Evropskoj uniji, piše Politika.
Ono što je takođe specifično za EAES jeste i otvorenost prema trećim državama, posebno ka onima sa kojima članice novostvorenog saveza imaju sklopljene ugovore o slobodnoj trgovini. Srbija je jedna od takvih zemalja, što znači da bi i nama roba iz Rusije, Belorusije i Kazahstana trebalo da postane pristupačnija. Kao i mogućnost da ono što mi stvaramo lakše dopre do potrošača u pomenutim zemljama. Pored toga, Srbija bi mogla da se pokaže kao „most” ka onim državama sa kojima zemlje EAES-a nemaju posebne sporazume o slobodnoj trgovini. Izgradnja gasovoda „Južni tok” posle svega dobija na novom značaju i predstavlja veliku šansu za našu zemlju.
„Potpisani sporazum ima epohalno značenje, on otvara najšire perspektive za razvoj ekonomija i povećanje standarda građana naših zemlja. Učesnice će sprovoditi usaglašenu politiku u ključnim granama ekonomije, u energetici, industriji, poljoprivredi, saobraćaju”, rekao je na svečanosti posle potpisivanja sporazuma ruski predsednik.
Ideju o stvaranju jedne ovakve zajednice izneo je još 1994. predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev. U međuvremenu između zemalja potpisnica profunkcionisao je takozvani Carinski savez koji je utabao put za konačno stvaranje EAES-a.
O tome šta sve sadrži dogovor potpisan u Astani (prestonici Kazahstana), a koji će na snagu stupiti početkom naredne godine, svetska štampa je već naširoko obavestila zainteresovanu publiku. Ipak, šta u suštini donosi stvaranje Evroazijske unije? Jer, treba pomenuti da su u njoj prva (Rusija) i deveta (Kazahstan) po veličini država na svetu i Belorusija koja u evropskim okvirima zauzima izuzetno važnu stratešku poziciju.
Pitanje koje se prvo nametnulo jeste: kako će se EAES uklopiti kao globalni igrač, pošto će, kako stoji u potpisanim dokumentima, delovati prema principima Svetske trgovinske organizacije? Kao i u kojoj meri će moći da parira ekonomskom potencijalu SAD i EU?
Prvo, na umu treba imati činjenicu da EAES čini ogromnu teritoriju, izuzetno bogatu prirodnim resursima, na kojoj živi oko 170 miliona ljudi, i koja svetu daje petinu proizvodnje gasa i 15 odsto proizvodnje nafte. Skidanjem carinskih i sličnih barijera koje su do sada postojale, biće omogućen još brži protok robe, ljudi, tehnologija i znanja između tri zemlje potpisnice. Nije stoga neobično što je ruski predsednik sporazum iz Astane nazvao „centralnim događajem godine”. I pored već pomenutog sporazuma sa Kinom.
Ovde vredi istaći još jedan važan detalj. Naime, sporazum o EAES-u predviđao je i učešće Ukrajine. To je želeo i bivši predsednik Viktor Janukovič. Prozapadna opozicija, međutim, bila je odlučno protiv, iako svojim sugrađanima nije ponudila nikakvu konkretnu alternativu. Time se polako razjašnjava i kome nije išla u prilog saradnja Ukrajine sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom. Takođe i zašto je druga po veličini evropska država morala da bude gurnuta u krvavi građanski rat.
Ovo navodi na pomisao da EAES nije isključivo ekonomski savez. Ali, koji sličan savez to jeste. Jer zemlje članice, svaka za sebe, i zajednički, dužne su da obezbede normalno funkcionisanje dogovorenog. Pa ako je to potrebno i političkim i vojnim sredstvima. Iako niko – ni u Moskvi, ni u Minsku, ni u Astani – to neće otvoreno reći. Pogotovo što je reč o, kako se izrazio Putin, „istorijskom sporazumu”.
Današnji svet prilično je uzdrman. Amerika, uprkos optimizmu Baraka Obame, nema više snage da bude jedina globalna supersila. Evropska unija se batrga u dugovima, separatizmu i međusobnim neslaganjima država članica i prestala je da reaguje kao kompaktna celina. Umesto toga, Nemačka se sve više nameće kao jedini ozbiljan igrač u toj porodici. Takođe, nagli uspon Kine na privrednom, finansijskom i vojnom planu, po svim realnim procenama mogao bi uskoro da uzrokuje smenu na vrhu svetske piramide moći.
Nedostatak različitih ideologija koje bi svet mogle da podele onako kako je to bilo posle Drugog svetskog rata, otvaranje tržišta i pravo svakoga da ponudi ono što ima, i po ceni koju može da podnese, stavilo je, praktično, sve ekonomije u istu ravan, naravno u skladu sa pojedinačnom moći. Sve češće padanje i prilagođavanje carinskih barijera najbolji su dokaz da su ideologije zauvek otišle u prošlost, a na njihovo mesto je stupila – pragmatičnost. Upravo to je osnova i sporazuma EAES.
Pitanje je kako će na EAES odgovoriti EU i SAD, da li će ih to ujediniti ili doprineti novim nesporazumima unutar evropske porodice. Jer, podsetimo, potpisivanje sporazuma Rusije, Belorusije i Kazahstana na neki način je ubrzano i stalnim pretnjama Zapada da će Rusiji zbog Ukrajine uvesti još žešće sankcije. Stvaranje EAES-a zato se i tumači kao odgovor Putina na stalne pretnje iz Vašingtona i Brisela.
Dodajmo i da su zainteresovanost za članstvo u EAES-u već izrazili Kirgizija i Jermenija, s tim što su u Jerevanu odlučili da to učine u okviru granica priznatih od strane Ujedinjenih nacija, ne bi li na taj način izbegli zaoštravanje odnosa sa Azerbejdžanom sa kojim već imaju spor oko Nagorno Karabaha.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
