Izvor: RTS, 15.Okt.2011, 22:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
G20: EU u koštac sa krizom
Na samitu EU krajem oktobra neophodno usaglasiti odlučne mere protiv dužničke krize u evrozoni, istaknuto na skupu ministara finansija i guvernera centralnih banaka zemalja G20 u Parizu. Sukobljavanje oko uloge MMF-a u rešavanju krize.
Vodeće svetske ekonomije insistiraju na tome da Evropa treba da uradi više i podnese najveći teret u spašavanju prezaduženih članica evrozone.
"Zemlje G20 očekuju od evrozone da na predstojećem sastanku 23. oktobra >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << predstave nešto "prilično impresivno" za spas globalne privrede od opasnosti koju po nju predstavlja grčka dužnička kriza", izjavio je britanski ministar finansija Džordž Osborn.
Ministri finansija i guverneri centralnih banaka članica Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta i velikih privreda u brzom usponu (G20) su na samitu ju Parizu poručili kolegama iz evrozone da na sastanku lidera EU, 23. oktobra u Briselu, predstave detaljno rešenje problema dužničke krize, rekao je sekretar Osborn, a prenela novinska agencija Rojters.
"Od kolega iz evrozone smo čuli na kojim merama oni trenutno rade, a mislim da će im po završetku ovog samita biti više nego jasno da su pod velikim pritiskom da nađu rešenje za krizu", izjavio je britanski zvaničnik.
Osborn je naglasio kako je "dužnička kriza i dalje epicentar aktuelnih svetskih ekonomskih problema."
"Bilo kakvo rešenje dužničke krize u evrozoni bi moralo da obuhvata dokapitalizaciju slabijih banaka iz tog bloka, rešenje dužničkih problema Grčke i "maksimizovanje obima" Evropskog fonda za finansijsku stabilnost", rekao je Osborn.
Nesaglasnost oko uloge MMF-a
Na sastanku u Parizu - Sjedinjene Države, Kanada, Australija - oštro su se usprotivile predlogu Francuske i još nekih zemalja, da se Međunarodnom monetarnom fondu osiguraju dodatna sredstva, kako bi većim novčanim iznosima učestvovao u spašavanju evropskih dužnika od bankrota.
MMF obezbeđuje trećinu troškova pomoći Grčkoj, Irskoj i Portugaliji.
Raste zabrinutost da bi veće privrede, Italija i Španija, mogle da zapadnu u dublje probleme, što bi ugrozilo mnoge evropske banke i povuklo Evrozonu u recesiju.
Evropski fond za finansijsku stabilnost, vredan 440 milijardi evra, već sada je nedovoljan.
Pogledaj vesti o: Pariz
