Izvor: Večernje novosti, 05.Feb.2018, 19:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

FINALNI TEKST STRATEGIJE O PROŠIRENjU: Obavezujući sporazum nije "oročen" na 2019. godinu; Priština može u EU

Podvlači se da bi dve strane trebalo što pre da zaključe sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, što znači da je Evropska komisija odustala od vremenskog "oročavanja" U predlogu nove Strategije proširenja na Zapadni Balkan, koja će biti usvojena u Briselu, ne pominje se 2019. godina kao vremenski okvir za uspostavljanje sveobuhvatne normalizacije odnosa Srbije i samoproglašenog Kosova, saznaje Tanjug.Prema nezvaničnim informacijama Tanjuga, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << umesto toga se podvlači da bi dve strane trebalo što pre da zaključe sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, što znači da je Evropska komisija odustala od vremenskog "oročavanja", odnosno ograničavanja te obaveze.Pored ove, druga "novina" u odnosu na prvobitni tekst Strategije, odnosno nacrt tog dokumenta, je odnos prema samoproglašenom Kosovu.PROČITAJTE JOŠ: Madrid: Kosovo u EU samo kao region Srbije!Prema informacijama koje su diplomatski izvori preneli Tanjugu u Briselu, finalni tekst Strategije o proširenju predviđa da samoproglašeno Kosovo može da napreduje na svom evropskom putu "kroz implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju" i to kada "to dozvole objektivne okolnosti".Ovakva promena rečnika, tačnije pristupa Evropske komisije, u diplomatskim krugovima u Briselu za Tanjug se ocenjuje kao spuštanje ambicija koje su ranje postojale o "napretku Kosova na EU putu". U pitanju je, kako je ranije Tanjug pisao, činjenica, na koju se pozivala i Španija, da je samoproglašeno Kosovo stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji zapravo došlo do kraja svog trenutno mogućeg evrointegracionog puta.Za svaki sledeći korak te tzv. države ka EU biće neophodan konsenzus svih zemalja članica o statusu samoproglašenog Kosova kao nezavisne države. PROČITAJTE JOŠ: Brnabić: Srbija ne mora da prizna Kosovo da bi ušla u EU (VIDEO)Takvog konsenzusa nema i pitanje je da li će i kada biti postignut.Mimo ovoga, u skladu sa ranijim procenama i očekivanjima, Srbija dobija konkretan vremenski okvir za ulazak u EU - do 2025. godine.Iako u Evropskoj komisiji naglašavaju da se strategija odnosi na ceo region Zapadnog Balkna, očekuje se da samo Srbija i Crna Gora, koje se precipiraju kao lideri procesa evrointegracija, dobiju jasan rok mogućeg ulaska u EU: ”Uz snažnu političku volju, ispunjavnje održivih reformi i trajna rešenja u sporovima sa susedima, Crna Gora i Srbija bi trebalo da budu spremne za članstvo do 2025. godine”, navodi se u tesktu Staregije u koju je Tanjug imao uvid. Druge zemlje regiona nisu dobile konkretne vremenske rokove, ali je Evropska komisija iznela svoje namere da svaka od njih napreduje na putu ka EU.Albaniju i Makedoniju, ukoliko ispune neophodne uslove, na prvom mestu iz oblasti vladavine prava, odnosno pitanja imena u sporu Makedonije sa Grčkom, Evropska komisija namerava da preporuči za otvaranje pregovora. Bosni i Hercegovini se takođe otvara šansa da postane zemlja kandidat za članstvo - uz ”trajne napore i angažman”. U Briselu ovakvo ”odustajanje” Evropske komisije od konkretnih datuma, sem kada je u pitanju vremenski okvir za pristupanje Srbije i Crne Gore EU, vide kao potez koji bi trebalo da da dovoljno podstreka za napredak, ali i da ne bude ograničavajući faktor ili faktor kontraproduktivnog pristiska. ”Cilj proširenja jeste da se zemlje koje žele članstvo na kvalitativnom nivou transformišu u članice koje imaju održivu i funkcionalnu demokratiju i ekonomiju i kao takve budu u mogućnosti da doprinesu Uniji. Ako postavljanje datuma ide na štetu tog cilja, to će doneti više štete nego koristi, ne samo politici proširenja, već i zemljama u procesu evrontegracija”, upozoravaju evropski analitičari. Evropska komisija bi u svojoj novoj strategiji trebalo da posebnu pažnju stavi na reformu vladavine prava u regionu, kao na ”najhitnije pitanje za Zapadni Balkan”.Nezavisan i efikasan pravosudi sistem, borba protiv korupicije i organizovanog kriminala i jake demokratske insitucije države kljuć su za ulazak zemalja Zapadnog Balkana u EU. Jačanje ekonomije, potpomognuto strukturnim reformama u toj oblasti, takođe se vidi kao neophodno da bi zemlje Zapadnog Balkana ”bile potpuno spremne da uđu” i da "doprinesu rastu EU privrede". Strategija bi trebalo da najavi i ”postepeno povećanje” predpristupnih (IPA) fondova za Zapadni Balkan do 2020. godine.Poseban deo Strategije odnosi se na predlog ”povećanog učešća svih partnera sa Zapadnog Balkana na neformalnim Savetima EU i drugim formacijama Saveta koje se foksiraju na oblasti od zajedničkog interesa”, kao što su spoljna politika, bezbednost, odbrana, migracije i transport. ”Posle Samita Zapadnog Balkana u maju u Sofiji, dalji sastanci sa liderima sa Zapadnog Balkana bi trebalo da budu predviđeni u kontekstu odgovarajućih sastanaka Evropskog Saveta”, navodi se u nacrtu Strategije u koju je Tanjug imao uvid. Nova Strategija bi trebalo da još jednom fokus stavi na pomirenje i dobrousedske odnose u regionu.Još jednom će se naglasiti da se svi bilateralni sporovi moraju rešiti pre ulaska u EU. Pored zaključivanja sveobuhvatnog i pravno obavezujućeg sporazuma između Srbije i samoproglašenog Kosova, Evropska komisija zahteva da se granični sporovi reše međunarodnom arbitražom. PRIŠTINSKI MEDIJI: BEOGRAD NEĆE BLOKIRATI ČLANSTVO PRIŠTINE U MEĐUNARODNIM ORGANIZACIJAMA, ALI NEĆE NI PRIZNATI NEZAVISNOSTStrategija o proširenju EU, koja će biti objavljena u utorak u Strazburu, predvđa normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i pravno obavezujući sporazum od Srbije, ali ne i priznavanje kosovske nezavisnosti, piše prištinska GazetaExpres. Pravno obavezujući sporazum za Srbiju podrazumeva, kako se navodi, da Beograd neće blokirati eventualno članstvo samoproglašenog Kosova u međunarodnim organizacijama. PROČITAJTE JOŠ: Dačić: Nikada neće “zaokružiti” nezavisnost KosovaU dokumentu se napominje, piše ovaj prištinski dnevnik, da bez efikasne i inkluzivne normalizacije odnosa Beograda i Prištine kroz dijalog, uz posredovanje Evropske unije, ne može biti dugoročne stabilnosti u regionu."Sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum je od ključnog značaja da Srbija i samoproglašeno Kosovo mogu napredovati na evropskom putu", stoji u dokumentu u koji je, kako se navodi, Expres imao uvid.Navodi se i da će Priština imati značajnu korist od konačnog sporazuma.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Večernje novosti...

Blic: Obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa NIJE "OROČEN" NA 2019. GODINU, Kosovo - izvan strategije