Izvor: Politika, 30.Jan.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropski ustupak Rusiji
Brisel je prihvatio da ubuduće konsultuje Moskvu oko trgovinskih sporazuma koje sklapa sa bivšim sovjetskim republikama
Kao simbolični znak zahladnelih odnosa, prvobitno planirani dvodnevni samit Evropske unije i Rusije sveo se na prekjučerašnji tročasovni radni ručak u kojem su „produbljenu političku diskusiju” vodili Vladimir Putin, Herman van Rompaj, Sergej Lavrov, Žoze Manuel Barozo i Ketrin Ešton. Međutim, iako su izostali prvobitno planirani razgovori >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << proširenih delegacija i gala večera, ruski predsednik je u Briselu ipak dobio desert – predsednik Evropskog saveta je najavio da će EU ubuduće konsultovati Moskvu prilikom sklapanja trgovinskih sporazuma i sporazuma o pridruživanju sa bivšim sovjetskim republikama.
Iako su učesnici samita pokušali da istaknu da je najvažnije postignuće samita – zajednička deklaracija o borbi protiv terorizma, zapravo je veliki ustupak Brisela Moskvi, u pogledu EU programa Istočnog partnerstva, najvažniji rezultat briselskog sastanka. Koliko god je Van Rompaj pokušao da istakne da će sa Moskvom o sporazumima sa bivšim sovjetskim republikama biti organizovane samo „bilateralne konsultacije na nivou eksperata”, te konsultacije će značiti da je EU prvi put ozbiljno ustuknula pred namerama Putinove Rusije da povrati i održi uticaj na prostoru teritorije bivšeg SSSR-a.
Dosad je Brisel na sva nastojanja Putina da napravi svojevrsnu rusku EU – tako što će proširiti Carinsku uniju sa Belorusijom i Kazahstanom i u evroazijsku uniju uključiti ceo bivši SSSR – uvek reagovala time što je nastojala da očvrsne sopstvene ekonomske, trgovinske i političke veze sa Ukrajinom, Gruzijom, Moldavijom, Azerbejdžanom, Jermenijom… I kad god bi, kao na primeru Ukrajine, Rusija uzvratila ekonomskim zatezanjem uz sebe bivših sovjetskih republika, EU je reagovala burno, čak razmatrajući mogućnost da za to određenim trgovinskim merama kazni Rusiju. Čak su bile oštre i reakcije evropskih birokrata, čije izjave su uobičajeno zamotane u „diplomatsku oblandu”.
Od direktnog prozivanja Rusije i prisustva na antivladinim protestima u Kijevu, zvaničnici EU su najednom ustuknuli i nude Moskvi da bude konsultovana o sudbini zemalja koje su u svojevrsnom geostrateškom dvorištu Rusije. Osim toga, odjednom više niko ne pominje puštanje iz zatvora Julije Timošenko, dok su u drugi plan pala ljudska prava u Rusiji i kontroverzni zakon o zabrani propagiranja homoseksualnosti među maloletnicima.
„Moramo da promenimo shvatanje da je ono što je dobro za jedan region automatski loše za drugi region. Protivimo se mentalitetu da je jedan blok protiv drugog”, rekao je predsednik Evropske komisije, koji je na izvestan način potvrdio da to neće biti samo „tehničke konsultacije” već i da će u njima biti i te kako politike.
Međutim, ni ta izjava Baroza kao ni njegovo citiranje reči Fjodora Dostojevskog da „mnoge nesreće dolaze zbog onog što nije rečeno” nisu odobrovoljili prekjuče Putina koji je želeo da istakne da ove „tehničke konsultacije” neće Moskvu sprečiti da obezbedi realizovanje svojih planova na teritoriji bivšeg SSSR-a.
„Nema potrebe da proveravamo naše časovnike, da govorimo i da dovodimo naše eksperte da zajedno proveravaju postojeće nesporazume. Kako mi čitamo sporazum (EU i Ukrajine), on izgleda kao ’mala vrata’ za infiltraciju u našu automobilsku industriju”, rekao je ruski predsednik, ističući da evropski izvoznici automobila žele da iskoriste sporazum o slobodnoj trgovini koji imaju Moskva i Kijev.
Na konferenciji za novinare, ni Van Rompaj ni Barozo se tome nisu usprotivili, čak ni kada je Putin optužio EU da svojim posredovanjem pojačava krizu i neskriveno podržava opoziciju, ističući da među njima ima i onih koji pozivaju na istrebljenje Rusa i Jevreja.
Uprkos ovim kritikama, visoka predstavnica EU za spoljne odnose i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton otputovala je u Kijev da se sastane sa liderima ukrajinske vlasti i opozicije. Ustupci zasad ne znače da EU odustaje od Ukrajine i ostalih zemalja programa Istočnog partnerstva sa kojim nastoji da učvrsti trgovinske i političke veze popisivanjem sporazuma o pridruživanju, koji ne predviđa i članstvo u EU.
EU nije beznačajan trgovinski partner koji Rusija može tek tako zbog politike da odbaci. Činjenica da je trgovinska razmena Rusije i EU prošle godine premašila 400 milijardi evra, kao i to da Moskva i te kako brine što Brisel vodi antimonopolsku istragu protiv „Gasproma”, najbolje svedoči da će Evropska unija i buduća evroazijska unija možda biti „blok protiv bloka”, ali sasvim sigurno će morati da sarađuju. Njihovu neraskidivu vezu čini to da Rusija plasira polovinu svog izvoza na tržište EU, a skoro isto toliko čini udeo kompanija iz zemalja EU u ukupnim stranim investicijama u Rusiji.
Nenad Radičević
objavljeno: 30.01.2014.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija, Vladimir Putin
