Izvor: Večernje novosti, 27.Avg.2014, 16:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropske packe zbog tajnih dosijea

PITANjE otvaranja tajnih dosijea je osetljivo za svaku državu, na kojem Evropska komisija insistira, ali ne vrši veliki pritisak, objašnjava za „Novosti“ Laslo Varga, zamenik predsednika parlamentarnog Odbora za EU integracije. - Ovo pitanje neće biti uslov za naše članstvo u evropskoj porodici, ali ćemo biti pod budnim okom i dobijati kritike iz Brisela dok ne donesemo zakon - kaže Varga. U nekim novim evropskim članicama bezbednosne arhive odavno su otvorene, dok se druge time >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << nisu bavile, pa ne postoji univerzalni model koji se od Srbije očekuje. EK nam je još prošle godine, u izveštaju za 2012, zamerila što ovaj posao nismo obavili. SPO, koji je do sada u tri navrata predlagao zakon o otvaranju bezbednosnih arhiva, i dalje insistira na obelodanjivanju imena saradnika službi. Po rečima potpredsednika stranke Aleksandra Čotrića, za razliku od demokrata, koji su u vreme dok su bili na vlasti prihvatili da donesu zakon, ali su insistirali da imena saradnika budu zabeljena, SNS i SPS sada nemaju takvu ogradu - nijednom u razgovorima nisu postavili ovaj uslov. To pitanje ipak ostaje najosetljivije i važno je voditi računa da se buduće rešenje ne kosi sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Koliko je teren klizav, najbolje pokazuju primeri Istočne Nemačke, gde su imena objavljena, pa se otkrilo da su bračni drugovi uhodili jedni druge, ali i mađarski model po kom svaki javni funkcioner, pre imenovanja na državnu funkciju, automatski pristaje na otvaranje svog dosijea javnosti. Tako se odbacuje mogućnost da interesi tajnih službi budu zastupljeni u javnom sektoru. - Zalažem se da građani mogu da imaju uvid u svoj dosije, iako su oni za vreme važenja uredbe koja je to omogućila (2001 - 2003) pokazali malo interesovanja. Ali je mnogo važnije pitanje „saradničkih dosijea“ i da li njih treba obelodaniti. Jer, Služba je u saradničkoj mreži imala i strane državljane, koji se danas nalaze na osetljivim funkcijama. Da li ih treba kompromitovati ili pokvariti bilateralne odnose sa tim državama? - pita se Zoran Mijatović, bivši zamenik načelnika RDB. Ovo bi posebno bili pogubno za Albance koji su sarađivali sa srpskom DB. Niko nema ni približnu procenu koliko postoji političkih dosijea. Samo u jednom trenutku, posle Brionskog plenuma, kada su reformisane bezbednosne službe, bilo ih je 2,8 miliona. Dosijee su vodile SDB, VOA, VBA i služba Ministarstva spoljnih poslova. Prema rečima profesora Fakulteta Union Bogoljuba Milosavljevića, i ogranci Komunističke partije imali su svoje arhive, ali se ne zna šta je s njihovom dokumentacijom. Prvi koji je svoj dosije obelodanio, i to u četiri toma, bio je lider radikala Vojislav Šešelj, 2010. Ostalo je nejasno kako je došao u posed svojih „fascikli“, a još je nejasnije kako ih je publikovao usred Beograda, jer je to protivzakonito. TABU ZA MAĐARE Bilo bi dobro da dosijee otvorimo što pre, ne zbog EU, već zbog sebe, zbog pravde, konstatuje Laslo Varga. - Posebno je to značajno za Mađare u Vojvodini, koji su pretrpeli strašnu odmazdu posle Drugog svetskog rata, a o tome i istoričari danas teško nalaze podatke.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija,   Kandidatura Srbije

Nastavak na Večernje novosti...